Нове манично-депресивне психозе и јавни испади Милорада Додика, који глуми доктора и пише ми дијагнозе и облике шизофреније
Нисам љекар, као што то нажалост покушава бити Милорад Додик, па не могу давати јавне дијагнозе психичких поремећаја, као што он упорно покушава да опише моје ментално здравље и даје ми јавно дијагнозе, најчешће разних облика шизофреније. Чудно је да не погледа прво себе и своје најближе сараднике, јер и он и његово окружење, кадрови на одговорим функцијама, већ дуже времена исказују испаде и крајње непримјерено понашање за неког ко управља државом и друштвом.

Лаички би помислио да Додик пати од неког облика биполарног поремећаја, јер мијења ставове и понашање више пута у току једног дана, манично-депресивне психозе или биполарни афективни поремећај, јер у последње вријеме у својим маничним нападима учестало пише твитове о мени, одајући утисак уплашене и забринуте особе која губи тло под ногама. Поред тога, према симптоматологији, рекло би се да пати и од граничног поремећаја личности, који карактеришу нестабилност у међуљудским односима, изразита имулсивност и интензиван бијес који не може да обузда и контролише, те налети пролазних параноидних идеја повезаних са стресом, што он све чешће испољава у јавности.

Јутрос је зором, на „сред срца“, за мање од пола сата на мрежи „икс“ објавио нова два твита о мени, очито сам га поново нечим изнервирао, и које преносим у цјелости јер ме његова нервоза и манично писање о мени радује и увесељава.

Много више од њега нервозна је принцеза и кћерка Горица, која као из митраљеза рафала по друштвених мрежама и пише статусе о мени, као и БН телевизији и Влади Тришићу, али је неважна па на њу не жели трошити вријеме и превише обраћати пажњу. У наставку прочитајте шта је данас Додик писао о мени, а преносе Алтернативна телевизија и други режимски медији које контролише.

Медицина дефинише шизофренију као психијатријски поремећај који примарно погађа способност размишљања, с отежаном перцепцијом стварности, што узрокује промјену понашања и неугодне осјећаје. Све ове карактеристике видљиве су и изражене у понашању Вукановића. Паул Еуген Блеулер као да је посматрао Вукановића када је први пут конструисао овај термин. Једном ријечју, и са медицинског и са лаичког становишта, Вукановић је велика будалетина.

Мало је људи који су саздани од толико злобе, зависти и мржње као Вукановић. Лажни трибун, лажни патриота. Искрени клеветник, искрени похлепник. Гласник неистина, уживалац у наношењу штете другима. Одбачен од средине, презрен од школских другова, неснађен и несхваћен. Опсједнут туђим успјехом, љубоморан на свачију срећу.


