Новак Ђоковић ових дана је у центру интересовања јавности и медија, не само домаћих већ и свјетских, али не због тениса и спорта већ перипетија са доласком у Аустралију и учешћем на Грем-слем турниру у Мелбурну, који је до сада освајао 9 пута. Премдс не волим да коментаришем ствари које не познајем довољно, стиче се утисак да је ово прије свега политичко, а не здравствено или спортско питање, што је велики проблем.

Нигдје није добро гдје политика умијеша своје прсте, а то најбоље свједоче наши простори гдје су политика, крупан новац и спорт испреплетани а коначан исход је веома лош успјех екипа и спортиста не међународним такмичењима. Недостојно је да премијер неке земље, па макар то била и далека Аустралија, коментарише и одлучује о томе да ли ће Новак ући у Аустралију или не, и сама чињеница да се он бави тим, покушава добити неке јефтине, популистичке и политичке теме говори у прилог чињеници да аршини и закони нису једнаки за све.

Познати новинар Југослав Ћосић, који је дуго времена живио у Аустралију и никада није био српски националиста, уз обиље доказа тврди са је Новак дискриминисан јер је прележао ковид 31-ог јула и на основу тога је добио дозволу за улазак и медицинско изузеће, и да је велики скандал што су аустралијски цариници и власти забраниле улазак првом тенисеру у Аустралију и да учествује на великом турниру чији је непријосовеми владара пуну деценију. Вјерујем да је то тачно, и да се Ђоковићу ово не би десило да носи заставу Велике Британији или Сједињених Америчких Држава, јер је јасно да и спорту одавно влада пословица да оно што је дозвољено Јупитеру и „великим“ није дозвољено волу и „малим“!

Ако Американце на допинг не тестира нека међународне агенција нити Олимпијски комитета већ им се вјерује на часну ријеч да не користе стимулансе током такмичење, онда ништа не треба да нас чуди.  Још од 1992. и срамних санкција нашим спортистима који 4 године нису могли учествовати на међународним такмичењима, па су тако Данци и постали прваци Европе у фудбалу 1992. године, навикли смо на двоструке аршине и не чуди сраман однос према нашем најбољем спортисти и свјетском тенисеру, јер их је побједама и успјесима толико понижавао и нервирао, од Енглеза Мареја до Шпанца Надала, да ме елиминација на овај начин не изненађује.

Надам се да ће правда побиједити а суд поштовати правила и закон, да ће одољети притисцима политике и медија, те да ће прихватити Новакову жалбу и омогућити учешће на турниру, а његово освајање и јубиларна десетак титула Аустралија-опена била би најдража. Уколико се то и не догоди, Ноле ће свакако у Београду бити дочекан као шампион, што он и јесте без зеленог стола, а на образу Аистралије ће остати црна мрља дуго времена.

Небојша Вукановић