Велики дисидент, писац и интелектуалац Борислав Пекић, свакако један од најзначајнијих наших писаца у 20-ом вијеку. Након што је због својих ставова, мишљења и политике осуђен на 15 а у затвору провео 5 година прије помиловања,  посљедњих 20 година свог живота провео у Лондону.

Прочитајте одломак из романа  Срђана Цветковића са насловом „БОРИСЛАВ ПЕКИЋ – ,,НИКОМЕ ДОВОЉНО ЊИХОВ“ који је и данас више него актуелан.

,,У сваком случају мене нико неће! (Ја тамо [у Југославији] са многим људима разних уверења одржавам односе – писац мора као и полицајац то по дужности – али ми свака групација нешто замера:

Срби да нисам довољно Србин у својим јавним наступима, Црногорци да се не изјашњавам за њихову измишљену нацију, Југословени да допуштам могућност одласка Кроатие, ако је овима, као што јесте, толико стало до суверенитета и самосталности, информбировци да сам противник СССР-а, комунисти да сам антикомуниста [што је сасвим тачно и неопозиво], демократи да сам социјалиста, леви социјалисти да сам десни социјалиста, десни социјалисти да сам леви, студенти да нисам довољно радикалан, радикали – они стари на челу са покојним Николом Пашићем – да сам ултрарадикалан, православци да сам равнодушан према вери, атеисти да потајно верујем у Бога, удбаши да радим за ЦИА, – сад још само овде да помисле да радим за Удбу – монархисти, којих још има, замислите, да сам републиканац, републиканци да сам био у Белим орловима, антисемити да сам пројеврејски настројен, што је такође тачно, ционисти да нисам довољно у њиховој ствари ангажован – као да ја лично могу на леђима Јевреје да преносим у Израел, уосталом, највећи број тих Јевреја и не стиже до Израела него се смешта паметно по Европи – и да не дужим, никоме нисам довољно њихов.)

[,,Борислав Пекић: живот бунтовника“]