Веома сам непријатно изненађен изјавама посланика СДС-а Томице Стојановића, који је протеклих дана поновио у више наврата за РТРС, АТВ и портал Бијељина-инфо, како је тобоже Љубиша Петровић на Локалним изборима имао само искрену подршку СДС-а и Народног фронта, те нешто мању За правду и ред листе Небојше Вукановића и ПДП-а.
Не знам којим је кантаром и шта Томица мјерио, али је изјава у најмању руку нетачна и некоректна, јер смо и 2020, и на опозиву 2023. године и сада, пружили подршку Петровићу без икаквих захтјева и политичких уступака. Стојановић одлично зна да смо били толико коректни да смо напустили просторије, које смо били изнајмили од Стева Драгстеса, јер је јавно критиковао Петровића, те смо више људи искључили из Покрета и нису били на нашој листи, јер нису подржавали Љубишу Петровића.
Скоро 50 посматрача из свих дијелова Српске организовано смо довели у Бијељину да чувају кутије на дан опозива, у Патковачи и на завршном скупу позвао сам грађане да гласају за Љубишу Петровића, који је говорио на нашем централном скупу у Културном центру Бијељине.
Не знам зашто Стојановић потенцира подршку Народног фронта, да ли због чињенице да су добили два директорска мјеста у Бијељини, ми наравно нисмо ништа, или неких других разлога, али у најмањују руку је некоректно у више наврата нас јавно прозивати. Због јавности треба рећи да сам у кампањи, од Херцеговине, Подриња, Семберије до Кнежева, Челинац и Српца, обишао више кандидата СДС-а, подржао их и снимио разговор, него било ко од функционера СДС-а.
Са друге стране само је Огњен Бодирога из СДС-а и Игор Црнадак из ПДП-а дошао у Требиње за мјесец дана кампање да подржи Лазару Радана, док у Невесиње није дошао ниједан посланик и функционер СДС-а и ПДП-а да подржи Страхињу Вујадиновића, осим начелника Берковића, а тако је мало, неколико процената и стотина гласова, било неопходно за побједу.
Истовремено бивши генерални секретар и потпредсједник СДС-а Драган Ћузулан у кампањи је дијелио у Поповом пољу плакете и ордења Луки Петровићу и Мирку Ћурићу у јеку кампање, позвао чак и Маринка Божовића из Источне Илиџе да се слика са Луком, са циљем да нам направи што већу штету, али смо прећутали и истрпили некоректност, подметања и ниске ударце Драгана Ћузулана, а питање је како би се реаговало да је ситуација обрнута у да сам пружио подршку и сликао се са кандидатима СНСД-а негдје у Републици Српској.
Партнерство у политици не значи да се без икаквих условљавања са једне стране пружи све, а са друге стране да нико, осим Огњена Бодироге, те начелника Љубиња и Берковића, не може за мјесец дана наћи сат времена за подршку Лазару и Страхињи, и углавном тако ствари функционишу годинама, јер смо увијек последња рупа на свирали. Станивуковић није једини, много је примјера гдје смо се искрено борили за опозицију, њене кандидате и општу ствар, а после избора се прекида сваки контакт и заузврат добили непоштивање. Биће времена да се анализирају и преиспитају односи у опозицији, а сматрам да би управо Требиње и складни односи у опозицији требали послужити као примјер.
Небојша Вукановић
