Одлазак патријарха Порфирија и његове десне руке владике Иринеја Буловића, који дуго времена из сјене руководи Српском православном црквом као члан Синода, скинуо је све маске са лица и показао да они нису духовни пастири и слуге народа и свих православних вјерника, што би требали бити, већ су слуге, поданици и послушници власти. Иако многи кририкују иступ патријарха и његове сјене, лично сматрам да је он користан, јер су и код најтолерантнијих вјерника разбио последњу наду и вјеру, одагнао сваку сумњу јер је патријарх предубоко заглибио у политику, дијели свој народ, на најгори могући начин, и постао је заштитник, промотор и портпарол власти.

Са патријархом се не слаже већина вјерника, али и добар дио свештенства, монаштва и владика, али је питање да ли ће неко од њих јавно иступити, оградити се од понашања и изјава патријарха, који је први међу једнаким. Да су међу нама блаженопочивши владика и Атанасије и митрополит Амфилохије, не би се дуго чекало на реакцију из наше Цркве, мајски Сабор би сигурно обиљежила расправа о политичким иступима и понашању патријарха Порфирија, а питање је да ли ће сада неко од владика имати храбрости да иступи или ће на Сабору и Цркви завладати једноумље и Омерта.

Порфирије има велику одговорност за стање у држави и друштву, јер је његова политичка подршка коју упорно даје Вучићу и Додику, од подјеле ордења, држања говора, фотографисања, док упорно ћути на корупцију, сиромаштво, криминал и друге девијације. Своју судбину је везао уско за власт и моћнике, дио је пакета са њима, а његови политички кступи највећу штету угледу Цркве. Умјесто коментара, који су сувишни, на крају се треба присјетити нашег блаженопочившег патријарха Павла, који је дошао на Трг Републике у Београду да подржи студенте.

„Дошао сам да вам се не би догодило нешто неукусно“ поручио је патријарх окупљеном народу, а његове ријечи и данас одазвањају као деведесетих година. ДОСТОЈАН!

Небојша Вукановић