Слика километарске колоне Јермена који бјеже пред етничким чишћењем. Бјеже пред геноцидом. Не треба бити православац, ни хришћанин, довољно је бити човјек, па да ти се из душе каже да је ово нечија несрећа.

Данас је предсједник СНСД-а честитао предсједнику Азербејџана на успјешном етничком чишћењу, хвалећи његову мудрост. Није ме изненадио. Неко коме је рат био брат, неко ко се богатио док му је народ гинуо, не може имати душе, нити саосјећајности. Човјеk кога кроз живот води среброљубље временом постаје бездушан и безосјећајан према својим пријатељима, сродницима, па чак и према својим најближима.

Кажем, није ме изненадило то што покушава уновчити несрећу Јермена, јер то исто ради свом народу. Проклетство које га прати чини то да све што више граби, постаје гладини. Нешто што је за мене неприхватљивије, па чак и одвратније од понашања овог човјека, је понашање његових присташа.

Не јави се нико од СНСД -оваца да се огради.

Не рече нико да се не слаже.

Не рече јер не смије.

Не смије јер се продао.

Неко за функцију, тендер или добар посао, неко за обећани посао, за посао жени, дјетету, брату, за литар уља, врећу брашна, 100 марака, небитно. Свака роба има своју цијену. Проститутка је проститука, продавала се за 20 или 2000 евра, суштина је иста.

Док стојите као чопор паса луталица, чекајући када ће човјек за столом бацити оглодану коску, запитајте се, гдје ће вам душа људи.

Небојша Милишић