palpal

Напокон ријешена велика мистерија

Ријешена је напокон велика и важна мистерија гдје сам послије годину и по отишао на 7 дана! Велика је част и привилегија имати за пријатеља Дражана Ерића, који је прије свега добар човјек, а потом добар љекар, хирург, професор и стручњак који има невјероватан углед и репутацију у цијелом свијету.

Ма колико се трудио, не могу да схватим шта има лоше и инкриминишуће отићи неколико дана у посјету пријетељу кога познајем деценијама? Жалосно је што др Ерића више цијене и поштују у Катару, Шкотској, Индији или Њемачкој него код нас, права је штета за друштво и државу што је нажалост овакав стручњак, као и бројни други, напустио земљу, ал је постао наш најбољи амбасадор.

Уколико некада добијем прилику и  повјерење народа, свакако да ће се Ерић бити један од мојих најближих сарадника, прави промотер и амбасадор који може да промијени стереотип о напаћеној Земљи чуда, и да ћу се максимално трудити да се стекну услови да се врате из свијета наши врхунски стручњаци, јер само са њима можемо подићи стандарде и квалитет на свим пољима.

 

 

Просто је невјероватно колико се болесни умови труде да нађу неку ситницу, па чак и седмодневну посјету истинском пријатељу, па да то представе као неку злоупотребу. Да ли је могуће да се од мене тражи да обавијестим јавност када сам и како поправио зуб, ошишао се, ручао, купио кошуљу, ципеле и сако, купио или поправио ауто старо 18 година?

 

Имао сам мали оток на носу и лицу, због неке ситнице, и нисам могао да будем прошле седмице на Посебној сједници, која је изненада заказана, а у суботу сам преко Истанбула долетио у Доху авионом нискобуџетне компаније „Пегазус“, задржавајући се непланирано кратко, један дан у Истанбулу, због спорије арапске бирократије и чекања „ехтераз“ апликације и дозволе за улазак.

Да ли је могуће да се јефтини лет нискобуџетном компанијом и одлазак код пријатеља представља као неки велики луксуз и расипништво, као да сам узео неки скупи аранжман на Сејшелима и Маурицијусу о трошку државе? Да ли је могуће да не могу имати ни минимум приватности, да морам до детаља објашњавати колико сам платио и гдје сам купио кошуљу ил чарапе, ошишао се, поправио зуб или поправио квар на возилу, плаћајући то из свог џепа јер никад нисам прешао километар службеним возилом нити потрошио марку на рачун Народне скупштине Српске?

Мени није проблем да до детаља одговорим на свако питање, па и када су у питању скромни трошкови које плаћам новцима које сам поштено зарадио, а нисам украо од државе. Требиње је близу мора и познато је да никада, али баш никада нигдје не идем љети на одмор, волим некад отпутовати на пар дана, и ако након годину дана непрекидног трчања и рада без предаха не могу отићи седам дана у посјету пријатељу, мада пишем одавде као да сам у Требињу, онда нека иде све врагу.

Увијек ћу јавности одговорити на свако питање, па и она која задиру у приватност, али не могу да вјерујем да болесни умови спинују јавност да сам отишао у Катар на неку естетску операцију, и да битангама одговарам гдје сам и шта радим. Наравно да никада нисам ником тражио новац, како тврди добојска алапача Сања Вучић, па и када сам имао рок од само 15 дана да платим 34 000 марака пресуда, када ме неко пита кажем не треба подршка јер плаћам редовно све пенале и пресуде, али доћи ће дан кад ћемо претрести рачуне свих, од Вулићке до Додика, и видјети гдје ће се шта пронаћи.

Познато је да никада не пропуштам сједнице, али се нажалост потрефило да први пут негдје одем на 7 дана и да се изненада закажу двије Посебне сједнице, иако је раније најављено да ће сједница бити почетком новембра. Да сам знао да ће заказати, сигурно не бих отишао, али на неке ствари и раније преузете обавезе не можете да утичете. Објавио сам да ћу бити одсутан 8 дана, и драго ми је да се моје и тако кратко одсуство примијети и да послије само пар дана сви питају гдје сам и зашто ме нема, јер и то много говори. Жао ми је што пропустих двије сједнице и што нисам могао прискочити у помоћ саборцима, али у суботу вече полазим назад и настављамо ускоро несмањеном жестином борбу до коначне побједе.

 

Небојша Вукановић