Објективна и честита Херцег телевизија пренијела је писање и истраживање још честитијег и објективније Зорана Шаренца, првог пера режима, и његовог журо-црвеног магазина Фактор, о томе како сам дезертер који нема право да прича о положају бораца, иако сам имао свега 12 година када је рат почео. Прекопавајући све из моје прошлости, успјели су наћи Допис који сам 2004. године послао Војном одсјеку Требиње, као и сви момци из моје генерације који су уписали факултет, да се одложи служење војног рока до окончања редовних студија, у складу са законом.

Ако им је то све што су могли наћи „инкриминирајуће“ за 20 година, да сам као и цијела моја генерација затражио одгађање служења војног рока до окончања студија, нека им је просто. То је показатељ њихове немоћи, моје чистоте и супериорности, моралне, интелектуалне и сваке друге. Пси лају а каравани пролазе, и на овакве ствари се не треба обазирати, а преносим кратак коментар мог пријатеља и саборца Неша Милишића, борца прве категорије Војске Републике Српске, који је у пар ријечи оголио до сржи наручиоца текста.

Када је почео рат, три мушке главе из чувене куће Петровића су били војно способни. Три мушке главе, три сиње кукавице, тројица заједно ни минута нису бранили Требиње. Молим објективну Херцег тв, ако зна за веће кукавице од Петровића да објави. Тешко да постоји јаднији примјер, али никада се не зна. Нема потребе измишљати дезертере, има их довољно у политици и на директорским позицијама ! На жалост.

Ко је имао 12 година када је почео рат, не може бити дезертер (математика за 3. разред основне школе).