„Само покушајте да избаците СНСД из власти у Сарајеву и да ме осудите висјећете шта ће те имати, какав ће хаос бити. Ако ме осуде и забране политичко дјеловање, одмах сутра је Посебна сједница Народне скупштине Републике Српске и одлука о расписивању референдума, самосталности…“ Веома су рискантне, штетне и по Републику Српску опасне поруке које је у интервју свом РТРС-у и Нади Велетић дао Милорад Додик уочи Дана Републике, а поновио његов изасланик и министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран током свечаног дефилеа у Бањалуци. Додик је упутио јавну пријетњу и послао јасну поруку међународној заједници и својим партнерима у власти из Федерације, садашњим и бившим, да је спреман на крајњу радикализацију уколико исход суђења по њега буде неповољан, а највише страхује и прибојава се забране политичког дјеловања.

Без имало увијања Додик је поручио да судбина Републике Српске и њених дањих корака зависи од исхода суђења, што је недопустиво и неприхватљуво понашање, поистовјећивати себе и Републику, стављати је на коцку, као и цијели народ, ради властите коже и интереса. Овакве јавне пријетње радикализацијом слао је и Пабло Ескобар, када му је пријетило хапшење и изручење из Колумбије у Америку због организованог криминала. Сличну поруку као и његов шеф у свом говору на Тргу Крајине послао је и Синиша Каран, тврдећи да је Република Српска на прекретници и да даљи развој догађаја зависи од исхода суђења и пресуде Милораду Додику.

Додикове пријетње, као и будалаштине о референдуму, самосталности и уједињењу Републике Српске са Мађарском, ваљда преко братског Осјека, Винковаца и Славоније, нису достојне коментара, јер су шизофрене. Он поново пуца у празно и пријети из празне пушке, као и много пута до сада, али је питање да ли је прешао црвену линију, а кључно је питање да ли ће напаћено народ, који деценијама испашта због рђаве власти, бити највећа жртва и трпити последице његовог лудила.

Прича о уједињењу са Мађарском, као нека врста обнове Аустро-Угарске монархије, још ако његове пријатељи крајњи десничари побиједе у Аустрији, те паралеле са Трампом, поређење са Гренландом и Данском, превелика и нереална очекивања од Трампа, упорна понављања да од 20-ог јануара и инаугурације новог предсједника Америке, показују да губи конце и политички разум јер тако не би лупало ни дијете које је тек пошло у школу, а не неко ко нажалост сједи у фотељи предсједника Републике Српске. Веома је непримјерено мијешање у унутрашње односе и изборе у Хрватској, подршка Милановићу, и то после скандала и понижења у Дервенти. То није ништа друго до снисходљиво пузање, јер је Милановићева побједа извјесна, па жели да се прислони и политички материјализује иступ и улизивање очекујући узајамну подршку и заштиту.

Као што сада позива Србе у Хрватској да гласају за Милановића, као и Хрвате у БиХ, на сличан начин је позивао Србе у Америци да гласају за Трампа, српску мањину у Мађарској да подрже Орбана, у Србији је уз Вучића, раније уз Тадића, Коштуницу, Ђинђића, а макијавекиста мисли да је паметан и да ће додворавањем моћницима ријешити све проблеме. Његов лажни патриотизам, бусање у прси јуначке и приче о жртви и тобожњем страдању њега и његове породице, изазивају презир, мучнину и гађење код свих искрених патриота, јер довољно је видјети трагичну судбину борца Војске Републике Српске из Кнежена одликовсног за храброст, који је умро од глади и смрзавања у наручју своје мајке која није могла данима да га сахрани јер је земљу паралисао снијег, што је најбоља је слика његовог патриотизма, снаге Републике Српске и стања у друштву.

Одлазак њега и његовог накарадног система је први и основи предуслов националног опоравка и катарзе, о чему ћемо детаљније говорити на конференцији за новинаре данас, 10.01.2025. тачно у подне, уз сједишта Листе за правду и ред у Требињу. Детаљнији осврт на опасне изјаве у наставку погледајте у  видео прилог и видео колумни о догађајима везаним за обиљежавање Дана Републике…

Небојша Вукановић