Умјесто да размишља о протоколу и састанцима у Русији, гдје је осим руковања са Путином и Си Ђи Пингом добацио најдаље до састанка са предсједником Дагестана, који има око 50 000 становника, мањи од Добоја, Непоменик и Узурпатор ни у Русији не престаје да размишља о мени и лидерима опозиције, уплашен јер губи тло под ногама и конце у рукама, па фрустрације и страх избацује непрестано пишући и говоррћи о нама. Или пише твитове, или даје изјаве, или као синоћ баљезга у новом великом интервјуу пред камерама свог РТРС-с и АТВ-а, причајући највише о мени, Ненаду Вуковићу и Милану Миличевићу, лупајући бесмислице о топлим куглицама,  будућем министру безбједности, показујући и даље опсесију, страх и фрустрације.

Њега највише брине што је опозиција преузела иницијативу и што је ушао у слијепу улицу, изолован и приморан да нас прати, покуша копирати али неуспјешно, што ће за неколико дана показати дебакл у Добоју, гдје је заказао састанак и позвао парламентарне странке а одзив ће показати његову изолованост. Ово је стратешко питање, наш Стаљинград и Ватерло, од чијег исхода ће зависити расплет и будућност, да ли ћемо наставити као друштво и народ даље пропадање или направити заокрет, почети процес обнове и опоравка, о чему ћу вечерас детаљно говорити у емисији Истрага седмице на Хајат телевизије.

Као кључни хрватски играч у БиХ, можда и у региону, Додик непрестано покушава затровати односе између Срба и Бошњака, продубити јаз и повећати сукобе, што иде на руку ХДЗ-у и Хрватима, који то максимално и мудро користе у скалду са  пословицон да док се двојица туку трећи користи. То је довело Човића у позицију „вин-вин“, да покушава све да уцјењује и држи у шаху. Стратешки концепт који деценију заступа Листа за правду и ред, о коме лично више о деценије детаљно говорим, да је Додикова политика сталног сукобљавања са Бошњацима и политичарима дубоко антисрпска и непријатељска, да је данас врхунски патриотизам чувати Дејтон, радити на истинској нормализацији односа и помирењу, прије свега Срба и Бошњака, који су нажалост дубоко затровани, али не против Хрвата, што Додик, али и Човић и Загреб који му чувају леђа, виде као опасност. То је један, уз страх од покретања  истинске борбе против корупције, кључни узрок  због чега се максимално саботира процед мог именовања за министра безбједности у Савјету министара БиХ.

У том контексту треба гледати и његове објаве из Москве на мрежи „Икс“, бившем „твитеру“, у којима наравно вријеђа Бошњаке, оптужује да су фашисти, сарадници окупатора у Другом свјетском рату, спомиње Ханџар дивизију и Мустафу Софтића, који је био усташки градоначелник Сарајева, али не спомиње НДХ и улогу Хрвата, који су чинили 90% усташког покрета, у коме је нажалост било и десетак српских издајника који су служили Анти Павелићу и учествовали у геноциду нас својим народом, јер не жели да се замјери својим менторима и пријатељима у Загребу, Мостару и Широком Бријегу. ..

Морам на крају истаћи коректно понашање лидера и посланика странака Тројке током потписивања Платформе, чињеницу да ми је Дино Конаковић после потписивања пришао и понудио да скупа одемо на Казане и друга стратишта, на тај начин очито да жели послати поруку да подржава процес помирења, а морам признати да је на мене, не желећи да неког посебно истичем, веома добар утисак оставио Денис Звиздић, са којим сам први пут имао неку сарадњу и разговор, и није случајно Савјет министара БиХ којим је предсједавао, у коме су били СДС и ХДЗ БИХ од 2014. до 2018. године, постигао најбоље резултате.

Детаљније ћу о овој теми говорити вечерас у Истрази седмице, а краћи осврт о стратешким концептима у видео прилогу….

Небојша Вукановић