Узурпатор не преза ни од чега, па ни покушаја спровођења тихог државног удара, гажења Устава и институција како би покорио цијели друштво и сваку тачку евентуалног отпора коју он не контролише. Иако су многи помислили да је хистерично, шокантно и манично обраћање јавности у изборној ноћи, најава измјена закона и Статута којима планира одузети ингеренције, моћ и власт начелницима општина које не контролише, био само гаф у тренутку напада панике, хистерије и лудила због пораза у Бањалуци, нажалост види се да је био јако озбиљан када је говорио о суманутим идејама којима се гуше основни принципи оћи последњи трагови демократије на овим просторима.

Медији су објавили да се по Узурпаторовом наређењу у Влади ужурбано, по хитном поступку припрема приједлог измјена и допуна Закона о локалној самоуправи који предвиђа да се начелници и градоначелници потпуно развласте, одузму им се све кључне ингеренције и пребаце на локалне Скупштине, да начелници постану само фикуси без стварне моћи да управљају локалним заједницама, иако су им грађани на директним изборима дали легитимитет, а да се сва власт пребаци на некакве „градске менаџере“, послушнике Партије које би по вољи Шефа бирали одборници. Ако би којим случајем прошао овај покушај пуча и државног удара, могло би се догодити да градоначелницима који су добили преко 50 000 гласова управљају некакви „менаџери“ са десетак или без иједног освојеног гласа и било каквог легитимитета.

Узурпатор је створио накарадни систем капиларне корупције и такву криминалну структуру са огромним новцем и утицајем, да могу купити и „склопити“ већину у свим локалним заједницама, посебно великим градовима који су њему од значаја, а до циља очито да се не бирају средства. Од 2014. године показано је на дјелу како се политичком корупцијом и криминалом, уцјенама и куповином уз помоћ папака и прелетача формира власт. Сада намјерава да до краја обесмисли изборни процес, јер иако грађани дају повјерење и гласају за опозицију он може силним новцима, отетим од народа, политичком корупцијом и трговином да прекроји вољу народа, новцима, уцјенама и јавним ресурсима формира власт у локалним заједницама која није одраз воље народа. Јасно је да се ради о класичном државном удару и кршењу Устава, али и основних принципа демократије, и да се никако не смије дозволити да се узурпирају и униште и оне преостале  институције које он не контролише.

Он је давно згазио, заробио и понизио Владу, Народну скупштину, Главну службу за ревизију, Правобранилаштво, правосуђе, полицију и друге важне институције, претворио их у проточне бојлере којима управљају његове вјерне марионете и послушници, који  само испуњавају његове жеље и замисли. Напад на мали број преосталих општина и градова које не контролише представља црвену линију преко које се не смије прећи, јер би то био дефинитиван крај функционисања и постојања Републике Српске. Ако би му ово сада прошло, он би касније купљеном већином у Народној скупштини мијењао Устав, развластио предсједника Републике Српске, ако би изгубио изборе, и на силу би онемогућио било који покушај промјене власти демократским путем, мада одавно нема ни минимума услова за фер и демократске изборе.

Пријелод Закона о локалној самоуправи сигурно би био оспорен Апелацијом Уставном суду, али ми немамо времена да чекамо Одлуку јер би до тада Узурпатор поништио изборну вољу грађана, понизио и срушио градоначелнике.  Свим демократским средствима и ненасилним видовима отпора мора се предуприједити политичко насиље, бранити и ослобађати заробљене институције, али и демократија и изборна воља грађана. Не треба рачунати на савјест и свијест посланика и марионета у Народној скупштини, јер ће они учинити све што им Он нареди, већ се мора послати јасна порука да је ово црвена линија преко које се не смије прећи. У вријеме пандемије не смију се организовати масовни скупови и протести грађана на трговима, јер се ризикује њихово здравље, али се може организовати масовни протест и блокаде саобраћајница и институција аутомобилима. Хиљаде возила која би блокирала раскрснице, путеве, институције у Бањалуци и другим већим градовима у синхронизованим акцијама, најбољи су начин да се пошаље порука моћницима да не могу радити шта желе и узурпирати један цијели народ и друштво. Не можемо сви испаштати и бити таоци суманутих идеја, и увјерен сам да само оваквим масовним отпором можемо сачувати и ослободити инстируције, одбранити Устав, демократију и основне демократске принципе.

Ово је само једна од идеја и приједлога, о другима не бих сада говорио јавно, а биће занимљиво како ће на покушај пуча и државног удара реаговати међународна заједница, да ли ће опет прогледати кроз прсте и толерисати политичко насиље свом миљенику или ће предузети нешто конкретно како би се предуприједиле опасне намјере и суманути потези властодржаца и отуђених центар моћи који могу изазвати хаос.

  Детаљније у видео прилогу

Небојша Вукановић