Модерно рекетирање на требињски начин
Поскупљењима никад краја, а раднице у тржним центрима највише времена на послу посвете мијењају цијена, јер свака нова набавка и испорука робе има нове повећане цијене. Инфлација је рекордна, цијене су отишле у небо, ситуација је за већину неподношљива, а уз све то бахата власт додатно повећава намете. Треба их ипак разумити, њихово понашање само на први поглед је ненормално али је у суштини рационално, јер грађани све више воле власт што их она више кулучи, малтретирао понижава и удара по џепу.

Уз повећање цијене струје, воде, пореза на имовину, комуналних услуга и одвоза смећа, за нову годину драконски су повећане и цијене комуналних такси у Требињу. Таксе су повећане од 100% до невјероватних 800% и 1500%, а погођени су готово сви привредни субјекти и приватници, који су, узгред буди речено, углавном подржавали власт.

Намет трговачким ланцима повећан је за 800%, годишња комунална такса сада износи 40 000 марака, умјесто 5000, банкама је повећана са 15 000 на 30 000 марака, микрокредитним организацијама са 10 000 на 25 000 марака, МТЕЛ-у и Телеком оператерима са 15 000 на 30 000 марака, док ће бензинске пумпе плаћати између 15 000 и 35 000 марака, зависно од локације гдје се налазе.

Највише су опорезоване, боље рећи рекетиране, мале грађевинске фирме, које годишње имају до 1 000 000 марака прихода, а којима је комунална такса повећана са 1 000 на невјероватних 15 000 марака. До 5 милиона марака годишњег промета грађевинци ће плаћати 30 000 марака, а највеће грађевинске фирме, преко 5 милиона марака промета, мораће да плате чак 50 000 марака комуналне таксе. Ово се не односи на највећу грађевинску дворску фирму Херц градњу, јер је она регистрована са сједиштем у Билећи.

Комунална такса повећана је и свадбеним салонима те људима који имају приватни смјештај, који ће плаћати од 200 марака до 5000 марака, зависно од броја кревета. Овакве одлуке нису ништа друго до покушај легализације рекетирања и отимања, на савремен начин. Прије 5 година на Уставном суду Републике Српске оборио сам покушај рекерирања требињских привредника, путем тзв „пореза на солидарност“, оставио им у џепу око 4 милиона марака годишње, али нико од њих никада није рекао ни хвала, које ми не треба нити ми нешто значи, и они су и даље наставили да здушно подржавају рекеташе и мафијаше на власти, своје пријатеље.

Не желим да им кварим лијепе односе и међусобну подршку, сарадњу и лијепо гледање, и што се мене тиче волио би да им Лука, Мико, Илија и кумови још више повећају намете и дажбине, јер они то воле. Само нек кумови стежу и ударају, руке и оловке им се позлатиле. Треба бити поштен и рећи да ће многе „газде“ добити какав намјештен тендер и извући новац да поплаћају рекет, јер ће то све на крају народ платити и позлатити, а многи нису свјесни да их сваки намјештени тендер скупо кошта, да ће на крају платити цех анархије и криминала, и да на ћуприји изгубе што су добили на мосту.

Гласали сте, гледајте и уживајте. Жао ми је само народа и сиротиње, која још нема снаге да се избори са зулумћарима и која неће моћи да издржи нове таласе инфлације, поскупљења и намета. Многима ће пући кичма, мораће да бјеже трбухом за крухом и главом без обзира, од зулума великих „патриота,“ а и стварности рекеташа и мафијаша у одијелима и краватама.
Небојша Вукановић


