Преносим у цјелости нову колумну Милана Никчевића, који се осврнуо на режимска спиновања јавности и актуелну ситуацију на политичкој сцени Републике Српске..

О подмуклој тези да су Вукан и „Листа за правду и ред“ усамљени

Има једна народна мудрост која каже да какав ти гост у кућу дође такве ти гласе из куће носи. Много је тога, дакле, у намјери. А намјера је у случају Небојше Вукановћа и „Листе за правду ред“ очигледна, злонамјерна и подмукла. Потребно је, тако, на све начине формирати мишљење у јавности како је ето Вукан остао усамљен. Хајде онда да се „поиграмо“ за поменутом тезом, поставимо нека питања и кроз њих дамо одређене одговоре.

Да ли је истина да су се политичке елите или по народној они који су „зајахали“ Српску и све њене институције, постале одвојене од сопственог народа? Да ли је истина да те такозване елите живе неупоредиво боље од сопственог народа о коме као брину? Ако је то тако да ли је онда тачно да баш кроз Вукана одоздо из дубине душе народ проговара о свим неправдама које гледамо и трпимо сваки боговетни дан? Да ли је срж проблема баш у томе што Вукан припада народу а не отуђеним „ елитама“ и њиховим мутљавинама на свим пољима на којима дјелују и које таквим својим дјеловањем све па и Српску обесмишљавају?

Ако је, а јесте то тако, онда је Вукан усамљен и удаљен од оних који су нас „зајахали“ тачно онолико колико је од тих истих удаљен народ! Води ли нас то онда ка закључку да су као у пјесми Вукан и народ на истој страни а да су у суштини усамљени они који су се удаљили од народа? И да ли се ти исти управо због тога плаше баш Вукана и протурају наведене подмукле тезе? Вођени инстиктом политичких животиња ти и такви „народни представници“ знају одакле им највећа опасност пријети – од сопственог народа! Доброг, слуђеног, осиромашеног, издатог, расељеног и извараног народа који проговара кроз Вукана.

А народ… Дубоко вјерујем да је дошло пет до дванаест и да ће народ да се тргне. Јер онај који је народ потцјењивао увијек се на крају преварио. И немојте добри људи непрестано тражити „длаку у јајету“ једном човјеку, који је свих ових година на Вашој страни! Окрените се око себе и још једном погледајте да ли је стање у Републици Српској добро. Јесу ли сви они који су све што су имали уградили у њене темеље заслужили да се Српска овако опустоши и стрмоглави? Да ли су нове генерације које се у њој живе и рађају заслужиле да се унапријед предамо корумпираном и мафијашком систему? Или смо сви ми заслужили да живимо онако како су се безбројне српске генерације надале да ће им потомци живјети – слободно, норамално и у корак са свијетом. Исправан одговор на сва ова питања морамо дати у октобру. Ради себе, ради предака, ради потомака ради Републике Српске!

А онима који комбинују, комбинују и само комбинују са свим и сваким искључиво ради личних интереса, ситних и крупних, кажите да то још мало могу да раде и да им је посао узалудан јер се нешто у ваздуху одавно осјећа и јер се усов покренула. Све паре овог свијета неће је зауставити. И гледам их само како су нервозни, како већ летају , праве пактове, купују и варају као што су научли. А у Листи за правду и ред – мир. Јер све је речено и све је јасно. И све се видјело и види. Вуканова борба је путоказ а на октобарској раскрсници народ ће поћи тамо куда тај путоказ показује! А онда слиједе истинске промјене. ДО КОНАЧНЕ ПОБЈЕДЕ!

Милан Никчевић