palpal

Milan Nikčević: Gatački vrani gavrani

Profesor Milan Nikčević u svom prepoznatljivom satiričnom stilu osvrnuo se na sumorna dešavanja i stanje privrede, ekonomije, prije svega opštinske administracije, Rudniku i termoelektrani Gacko, a njegovu kolumnu prenosim u cjelosti.

Kada bi svaki Gačanin bio pošten prema sebi pa se zamislio i onako sam za sebe i sam sa sobom prisjetio one političke mobilizacije pred lokalne izbore 2020 godine ovih koji su, svi zajedno bez razlike, bili zapeli da, pored Terme, zaposjednu Opštinu, rezultati izbora bi već bili poznati a kampanja bespotrebna. Družina koja sva svih strana opkolila, pritisnula i otrovala Gacko bila bi kažnjena i toliko prezrena da bi mnogi od njih da imaju obraza gledali ne kako da se kandiduju nego kako da se ne kandiduju. A neki od njih što su zadržali ljudsko u sebi i politici sad bi izašli i javno rekli „ praštajte, ljudi, ako možete – prevarili oni nas mi prevarili Vas“ a ne i dalje ćutali i saginjali glavu pred dnom i šljamom koje i od Gacka hoće da napravi poligon klanova koji se bave svakojakim poslovima.

Ili to ima neko da mu se ne nazire zašto je njima Gacko važno i što njima treba kontrola nad prostorom Gacka? Nije njima, Gačani, put do Foče važan jer je žila kucavica Hercegovine na način kao što je vama važan. Ili se, možda varam, ili se neko „pravi lud? Niti je granica prema Crnoj Gori blokirana iz državnog interesa.

Sjećate li ih prije četiri godine, kako defiluju Gackom; Rajko, Milović, Tepavčević i ostali „dobroželitelji“ Gacka obećavajući i moguće i nemoguće? Sjećate li se Pirevca kako snima rupe po ulicama? Mislite li da ih je ičega toga sramota? Sjećate li ih se kako pjene, da je vrijeme da Gacko procvjeta? Uzalud smo tada govorili da ne mogu one politike i oni ljudi koji čerupaju državu i „Termu“, oporavljati Opštinu i da će biti ne isto nego gore… I šta sad??

Imali su Termu pa se dokopali Opštine i sve u ravan svukli. Sad im treba reći „sikter bagro repata“ nije Gacko šaka zobi da je pokljuca svaka vrana koja naleti – sikter! I na tome stati. Jer ozbiljni neki ljudi kažu da ih treba pustiti da „jedni drugima oči povade“ i da sve ogole do kraja. A ogolili su da ne može više. Zamislite tu prljavštinu da onaj koji je doslovce Nenadovom predstavniku radnika pisao prije nekoliko mjeseci „odj…i majmune“, pa se Gacko sprdalo, sada tog istog navodi da bombarduje takozvanog stručnjaka i umalo „svetog čoeka“ Maksima koji je „naslijedio teško stanje“ ali koji, kad već mučenicu ne može da opravi, sve radi da svoju malu partijicu pijavicu ojača.

„Redom unapređuj i davaj povlastice, partija je važna ostalo neka ide kako mora.“ Jadno i licemjerno posle decenija obavljanja najodgovornijih funkcija u Elektroprivredi. Mada kakvi su ti se na vrat natovarili nisi Maksime gori od njih. Samo što je, ipak, suština u nečem drugom. Sve vas zajedno gospodo drugovi treba počistiti! E sad, što je politika matematika, pa vas neki moraju privremeno trpiti to je drugo. Pa ipak, kad bi se do kraja prećutalo, bilo bi kao u romanu „Tamo daleko“, kad potomak emigranata iz Drugog rata dolazi i i novokomponovanim i isčašenim kaže „vraćajte mi moju kapu“!

I tako, eto njih opet. Kao jahači apokalpise gatačke. Zaletili se… Jaše Rajko, jaše Srđan, jašu stari socijalisti bez kandila, jašu novi sa kandilom, jaše Halid, jašu demosi, jašu Mirko i Slavko Nenadovi, jašu ujedinjeni, jašu neujedinjeni. Jedino ne znamo kud će i na koju stranu „da li knjazu ili kapetanu“ ovi nezbrinuti što ih iz crvene kuće istjeraše.

A toliko su se osilili svi zajedno i toliko Gacko ne drže nizašta da se ne trude više ništa ni da obećaju da će za Gacko uraditi. Samo daj meni i mome, daj da opstanemo pa šta god sjutra da bude. „Završi mi ovo, završi mu ono, završiću ti ovako, završiću, završiću…“. Je li Vam jasno da nas je to dovde i dovelo?
Pa ipak „nije sve propalo kad propalo sve je“. Dosta ih je da iz oka ispali. A ne iz mutnog vremena i podruma beznađa u koje su nas uvukli. Jer prezir počinje kada sve shvatiš… A ne vjerujem da ima iko u Gacku kome nije jasno dokle se doguralo. Praštajte, ali s „gospodarima prstenova“, ne može drugačije.

 

Nikčević Milan