palpal

Милан Никчевић: Гатачки врани гаврани

Професор Милан Никчевић у свом препознатљивом сатиричном стилу осврнуо се на суморна дешавања и стање привреде, економије, прије свега општинске администрације, Руднику и термоелектрани Гацко, а његову колумну преносим у цјелости.

Када би сваки Гачанин био поштен према себи па се замислио и онако сам за себе и сам са собом присјетио оне политичке мобилизације пред локалне изборе 2020 године ових који су, сви заједно без разлике, били запели да, поред Терме, запосједну Општину, резултати избора би већ били познати а кампања беспотребна. Дружина која сва свих страна опколила, притиснула и отровала Гацко била би кажњена и толико презрена да би многи од њих да имају образа гледали не како да се кандидују него како да се не кандидују. А неки од њих што су задржали људско у себи и политици сад би изашли и јавно рекли „ праштајте, људи, ако можете – преварили они нас ми преварили Вас“ а не и даље ћутали и сагињали главу пред дном и шљамом које и од Гацка хоће да направи полигон кланова који се баве свакојаким пословима.

Или то има неко да му се не назире зашто је њима Гацко важно и што њима треба контрола над простором Гацка? Није њима, Гачани, пут до Фоче важан јер је жила куцавица Херцеговине на начин као што је вама важан. Или се, можда варам, или се неко „прави луд? Нити је граница према Црној Гори блокирана из државног интереса.

Сјећате ли их прије четири године, како дефилују Гацком; Рајко, Миловић, Тепавчевић и остали „доброжелитељи“ Гацка обећавајући и могуће и немогуће? Сјећате ли се Пиревца како снима рупе по улицама? Мислите ли да их је ичега тога срамота? Сјећате ли их се како пјене, да је вријеме да Гацко процвјета? Узалуд смо тада говорили да не могу оне политике и они људи који черупају државу и „Терму“, опорављати Општину и да ће бити не исто него горе… И шта сад??

Имали су Терму па се докопали Општине и све у раван свукли. Сад им треба рећи „сиктер багро репата“ није Гацко шака зоби да је покљуца свака врана која налети – сиктер! И на томе стати. Јер озбиљни неки људи кажу да их треба пустити да „једни другима очи поваде“ и да све оголе до краја. А оголили су да не може више. Замислите ту прљавштину да онај који је дословце Ненадовом представнику радника писао прије неколико мјесеци „одј…и мајмуне“, па се Гацко спрдало, сада тог истог наводи да бомбардује такозваног стручњака и умало „светог чоека“ Максима који је „наслиједио тешко стање“ али који, кад већ мученицу не може да оправи, све ради да своју малу партијицу пијавицу ојача.

„Редом унапређуј и давај повластице, партија је важна остало нека иде како мора.“ Јадно и лицемјерно после деценија обављања најодговорнијих функција у Електропривреди. Мада какви су ти се на врат натоварили ниси Максиме гори од њих. Само што је, ипак, суштина у нечем другом. Све вас заједно господо другови треба почистити! Е сад, што је политика математика, па вас неки морају привремено трпити то је друго. Па ипак, кад би се до краја прећутало, било би као у роману „Тамо далеко“, кад потомак емиграната из Другог рата долази и и новокомпонованим и исчашеним каже „враћајте ми моју капу“!

И тако, ето њих опет. Као јахачи апокалписе гатачке. Залетили се… Јаше Рајко, јаше Срђан, јашу стари социјалисти без кандила, јашу нови са кандилом, јаше Халид, јашу демоси, јашу Мирко и Славко Ненадови, јашу уједињени, јашу неуједињени. Једино не знамо куд ће и на коју страну „да ли књазу или капетану“ ови незбринути што их из црвене куће истјераше.

А толико су се осилили сви заједно и толико Гацко не држе низашта да се не труде више ништа ни да обећају да ће за Гацко урадити. Само дај мени и моме, дај да опстанемо па шта год сјутра да буде. „Заврши ми ово, заврши му оно, завршићу ти овако, завршићу, завршићу…“. Је ли Вам јасно да нас је то довде и довело?
Па ипак „није све пропало кад пропало све је“. Доста их је да из ока испали. А не из мутног времена и подрума безнађа у које су нас увукли. Јер презир почиње када све схватиш… А не вјерујем да има ико у Гацку коме није јасно докле се догурало. Праштајте, али с „господарима прстенова“, не може другачије.

 

Никчевић Милан