Kada su jednog crnogorskog političara pitali šta misli o jednom drugom a riječ je bilo čini mi se o mišljenju o Ranku Krivokapiću, iz punih usta ijeda i gađenja taj je rekao: „ Mislim, PII! To mislim!“
Taman bi se tako mogao i započeti i završiti svaki komentar o gatačkoj Skupštini od 11.04. „avtovcima, praporcima“ i obećanoj investiciji – fabrici za izradu solarnih panela – kako je nazvaše.
E sad, trebalo bi redom. Ali kako više nikakvog reda nema ne mora ni to. Jedanaest odbornika skupštinske većine SNSD –a i prikolica kao poslednje političke kukavice glasaše a da skoro riječi ne progovoriše o „najkrupnijoj odluci“ doktora, čiji potez i ne pokušaše da odbrane. Ali, dakle, glasaše. I koga onda oni da ubijede da ne rade po direktivi i da nisu Komitet? Najobičniji Komitet poltrona koji ima jednu glavu koja za sve misli. I onda ćete reći promijenilo se od vremena o kome je Đogo pjevao i za koje kaže: „Živeli su mutavci i izmećari, telali i tunguzi, gmizavci i prelivode, krpelji, gnjide, živeli su svi koji su bili srećni što žive u njegovo vreme…. Samo ti nisi…“ Ali puca vama glava za poeziju i bilo kakvu misao. A znali ste obigrati „svaku kuću“ po Gacku da obećavate „švajcarski gradić“ angažujući sve što ste mogli od „sveštenika do redarstvenika“.
A sad k’o djeca mala – nismo mi on je druže učitelju. Džaba se spašavate odvojeno. Politički ćete odgovarati zajedno.
Treba sve mirnije i treba se izdići iznad mulja i političkih plićaka od ljudi u kojima se ni žabica ne može napraviti. Nije to sporno. Niti teško. Svi sve znaju i svi vide sve. Ali nam trebaju svi koji će za Gacko pokušati da se izbore da nam Gacko na rukama ne umre. A neće, nije ovdje ništa gotovo, žilav je ovo kraj.
Nego, fabrika panela… Iluzorno je pravdati se bilo kome da niko normalan nije protiv investicije. Kad sam prvi put čuo priznajem da sam se zamaštao o Avtovcu u kome se zapošljava pedeset momaka, pa sve živne, i kafana i prodavnica, pa se čuju žamor i žagor, pa jedno vuče drugo naprijed. Da poleti dobronamjeran čovjek od sreće. Mudar i razuman ipak kaže „dabogda šćeri da te car uzme ali se cigani oko kuće vrte…“
Ozbiljan investitor koji drži do svoga digniteta i ugleda i koji poštuje mjesto u kome hoće da „skrka“ milione došao bi pravo za govornicu i pred Gačane i makar na kineskom rekao „ljudi, ja sam taj i taj, ja hoću da gradim, ja neću da u mene sumnjate, ovo će izgledati ovakvo i sve tako po redu, donio sam papire i sve što treba…“
Ovako, sačekaćemo rasplet. Do njega će doći, kako tako.
Čvrsto su kazali da Gacko neće biti oštećeno. I nema toga, bar da ga ja znam, koji ne bi volio da to baš tako bude. Da Gacko ne bude ni u kom slučaju oštećeno. Ali pazite, riječ ste dali. I upozoreni ste. Vagaćemo se, i odgovarati, ljudski, zakonski i politički.
Bila je na Skupštini još jedna tema, onako usputna i sporedna. Spomenik popu Perišiću.
E pa ovako. Dobro je da se spomenik popu Perišiću konačno postavi u Gacku, pa da se i to jednom završi. Legitimno je i da se glasa o lokaciji a nju su i to jednoglasno izglasali svi odbornici, i vlasti i opozicije. I ta lokacija je Brljevo. Nije pogrešna, naravno. I svi argumenti navedeni za tu lokaciju stoje i ispravni su. Ali hoću ovo da kažem, prosto kao svoj stav. Da je Milan Nikčević mogao da odlučuje spomenik Popu Perišiću bio bi u centru Gacka na mjestu onog znate koga na kraju bašte hotela (isti bi bio izmješten) ili bar na platou ispred „ Narodne biblioteke“.
A o Halidu i donacijama bolnici sami razmislite.
Milan Nikčević
