palpal

Milan Nikčević: Gatačke rezolucije i političarenje

SO ili SOS GACKO? Prikladno bi bilo da je juče Skupštine opštine Gacko donijela Rezoluciju o podršci rudarima i narodu Ugljevika i tako poslala poruku da Gačani neće dozvoliti da nas do kraja iskopa mafija koja se počela šunjati oko Gatačkog polja da uradi isto što je namjerio Serdarov da uradi sa Ugljevikom. I da se, da to isto uradi, pozove ili prozove Sindikat RiTE da sjutra, ako na gatačka vrata zakucaju, ne bi mogao da vrda.

Bratski bi bilo kad se već rezolucije donose da se da podršku narodu Majevice jer je to istinska obaveza svakog Srbina i prava odbrana naše imovine. Srpski bi bilo da je Skupština opštine Gacko juče jednoglasno poslala poruku javnosti da će Gačani jedinstveno i bez podjele izaći i blokirati puteve dok se ne dobije čvrsta garancija da će namučena Hercegovina dobiti normalan put, jedinu vezu, sa ostatkom Srpske i Srbije, koju je, kad su im već puna usta srpstva, slobodnom učinila Vojska Republike Srpske 1992. godine. To bi bila odbrana njenih tekovina.

Gatački bi bilo reći: „ ne damo grama uglja da prođe, jer urnisaste i naružiste i ovo malo Gacka što je ostalo tutnjeći kroz grad kamionima, ko zna čijim i za čiji račun!“ I, „ne ne damo vam ne bez para nego ne damo vam nikako, ništa iz Gacka da vozite!“ Ljudski bi bilo da je juče Skupština opštine Gacko donijela jednoglasan Zaključak da će izvršiti javni pritisak prema rukovodstvu Termolelektrane da se više neće dozvoliti zapošljavanje ljudi sa strane dok se ne riješe svi Gačani jer je opet preko dvadeset ljudi van Gacka zaposleno!

I da na svaku priču, o pravu svakoga da radi, kaže da se slaže i odgovori primjerom potkošulje i košulje. Ili ste stvarno povjerovali da je prošla bolesna priča koja se protura da je u Gacku sve riješeno i da nema niko nezadovoljan?

Ovako, bojati se da je sve forme radi kao što se u ovom gradu koji se pretvorio u bankomat sitnih i krupnih tajkuna, radno mjesto u kome se zarađuje plata ali u njemu ne troši i jednu veliku otvorenu pepeljaru u koju se otresaju i gase ispušeni ćikovi a prašina u bukvalnom smislu pada s neba u oči, počelo samo formalno da živi. I cavunja.
Nisu nas uništile ustaške ali će nas izgleda dokusuriti rudarske jame. Paneli nas sigurno neće spasiti, još manje bljutavo političko računanje ko koliko ima ko s kim može i kako navući mandat, jedan, dva ili pet.


Za koji će vam (nam) krasni mandati u gradu u stečaju? Da donosimo rezolucije i mlatimo praznu a da se od svake Skupštine zapamti samo ono njegovo „zahvaljujem“? Mora da se iskorači i da se ima vizija. Mora da se povrati snaga i kaže NE! Pa ćemo posle da vidimo za koga ZA. I gospodo i drugovi brojevi nemaju veze s tim. Oni su, po svim parametrima, svakako katastrofalni…


I kome objasniti da ovo nije politika? A da je još manje ono juče politika. Ono je političarenje. Ako se se pogađate mislim li na sve ili samo na pojedine, uzalud je…
Doveli smo se, izgleda, do toga da ni ona „use i u svoje kljuse“, kod nas ne pije vode jer nam je kljuse pred umorom, ili prodajom za kilo mesa. Konjskog… Ali stoji ono i za volovsko ne brinite.

Milan Nikčević