Гледајући Несрећу како срамоти официре и војнике, Војску Републике Српске и славну традицију српске војске, још од Балканских и Првог свјетског рата, у којима су стекли свјетски углед и славу биткама на Брегалници, Куманову, Церу и Колубари, запитао сам се како се синоћ осјећао генерал Радован Грубач, ратни командант Херцеговачког корпуса који, заборављен од свих, живи у малој соби Самачког војног хотела у Београду, те други генерали, официри и војници Војске Републике Српске, који су се борили 4 године, гинули и остављали дијелове тијела, док је Лола и Бараба шверцовала ронхил, кафу, цигарете, зарађивао прве прљаве милионе, а сада им се руга у лице и каже да је и он могао постати генерал без опаљеног метка и дана на фронту. По части, јунаштву и храбрости тешко да би за 10 година војне службе догурао даље од разводника и десетара, али ако би се гледало по неким другим, нељудским аршинима, могао би постати маршал армије издајника, кукавица, шпијуна и разних несрећа.
Не могу да вјерујем да официри и демобилисани борци, који су све дали за Републику Српску у Отаџбинском рату, упорно ћуте, нијемо посматрају и без одговора слушају како их вријеђа и како им се у лице руга највећи ратни и поратни профитер, који није опалио метка, видио фронта на двоглед нити осјетио мирис барута а сматра се достојним чина генерала, исмијавајући и омаловажавајући велику жртву, страдање и борбу.
Вјерујем да већина осјећа велики стид кад гледа како нас, по ко зна који пут, брука и срамоти у Београду, као и на другим мјестима гдје год да оде и проговори, и то неће престати, већ ће бити све горе, док не оде на сметљиште историје, гдје му је одавно мјесто.
У Београду је све било како сам и најављивао, а довољно је погледати моје прошлонедјељно издање у Централном дневнику на Фејс телевизији и видјети да сам прије 8 дана најавио овакав расплет ситуације.
Вучић је настојао да ублажи жесток ударац, који је задао Додику кад је рекао да је против авантура и једностраних потеза те да се залаже за поштовање Дејтона, компромисе и договоре сва три народа, па је ублажио, али и послао исту политичку поруку.
Пред Вучићем је кампања за предсједничке и београдске изборе, па је након састанка у том правцу и имао обраћање јавности и бирачима. Не вјерујем да ће бити већих заокрета, бар не до завршетка избора, али и послије њих не вјерујем да ће се нешто драматично и радикално промијенити у односима Вучића и Додика, мада је видљиво да постаје свјестан да му је партнер велики тег на ногама, јер са њим не добија ништа, а само губи на угледу и рејтингу.
Остаје нам да видимо да ли ће се Маршал издаје повући и одустати од најављеног сета закона, који би по најавама почетком новембра требало да се нађу пред посланицима Народне скупштине Републике Српске, или ће предложити неке модификоване приједлоге који неће имати везе са оним што је најављено, укидањем Оружаних снага БиХ и враћање Војске Републике Српске, укидање ВСТС-а, Суда и тужилаштва БиХ, Управе за индиректно опорезивање БиХ и поново оснивање Царина Републике Српске.
Тешко да се може извући из ове ситуације, и који год потез да повуче доживјеће нови дебакл, који би требао до краја урушити накарадни систем.
Небојша Вукановић
