Влада Републике Српске, или боље рећи Мафија, јер нажалост власт и институције функционишу на мафијашким принципима уцјена, трговине, изнуде и насиља умјесто по Уставу и закону, не одустају од погубних намјера и одлука, од крчмљења и тоталне распродаје Републике Српске, земљишта, шуме, до концесија на руднике, али и ужасних кадровских рјешења која воде самоуништењу. После малог предаха, чекања да се умири незадовољство јавности и радника бијељинске Фабрике Орао, поново је почела кампања за смјену руководства и постављање корумпираних кадрова ДНС-а и Ненада Нешића.
Умјесто официра Младена Стојановића, који је редовно завршио Војну академију, прошао све нивое руковођења у фабрици, одлично познаје производња, тржиште и фабрику којом годинама успјешно руководи, власт жели да постави Младена Савића, кадра ДНС-а који нема никаква искуства у намјенској индустрији нити руковођењу, а који је раније осумњичен за корупцију и злоупотребе, скупа са покојним Мићом Мићићем. Радници се томе оштро противе, јер страхују да ће то угрозити пословање, опстанак и њихова радна мјеста.
По инструкцијама Додика и Ненада Нешића, који су међусобно постигли договор, министар Војин Митровић иза кулиса, притиском на чланове Надзорног одбора Орла, покушава смијенити Младена Стојановића и устоличити Савића. Радници су огорчени и истрајни у намјери да зауставе штетне процесе, јер не желе бити сића за међусобна поткусуривања политичара на власти.
Дивим се храбрости и истрајности, јер је мали број радника који су се супросравили насиљу Мафије и тоталитарном систему, и пружам пуну подршку радницима Фабрике Орао у борби за своја права. Они раде врло напоран и одговоран посао, од ремонта млазних мотора за авионе и хеликоптере, до осталих захтјевних послова у намјенској индустрији. Орао не смије пасти и доживјети судбину Фармаленда, Робних резервих, осталих пропалих јавних и приватих предузећа и установа која су пропака као последица корупције, пљачке, неодговрног управљања до трулих политичких компромиса.
Небојша Вукановић
