Klavir Jovana Dučića koji se nalazi u Muzeju Hercegovine u Trebinju kupljen je tridesetih godina prošlog vijeka. Dučić ga je kupio za stan u Beogradu i pitanje je realno da li ga je ikada koristio. Kao takav, klavir je posrednim putem završio u Trebinju, najprije preko privatnog lica, a zatim preko Eparhije Zahumsko-hercegovačke i primorske, pa u Muzej Hercegovine.
Da stvar bude interesantnija prema tom klaviru je odnos bio katastrofalan. Klavir je imao boju drveta, sve dok tadašnji muzejski djelatnik nije odlučio da ga prefarba u crnu boju. Zamislite skandal da eksponat muzeja ofarbate i da to prođe nekažnjeno. Eto kakav je odnos bio prema tom eksponatu godinama.
Još skandaloznije je što sadašnja direktorica ukazuje na to kako klavir treba restaurirati i to za 20 000 evra, dok je sama postavka Jovana Dučića sklonjena od javnosti. Gosti i posjetioci Muzeja mogu samo da vide dio postavke, samo kamenu plastiku, dok je sve ostalo sklonjeno. Zbog toga se radnici Muzeja moraju izvinjavati gostima koji dođu baš zbog te zbirke.
Zar ne bi bilo poželjnije i za Muzej i za Grad da se uradi reprezentativna zbirka/postavka Jovana Dučića i da se među svim turistima zna da je ona baš u Dučićevom gradu. Naravno od toga nema ništa, za sada, jer proces te restauracije traje godinama. Za to sluha nema ni Grad ni direktorica, ali zato ima sluha za nosanje kamene plastike Dučićeve zbirke od grada do grada regiona.
Tužno je što tu istu plastiku nosaju i „kilave“ (neki eksponati su teški i preko 100kg) se radnici i kustosi Muzeja. Ovo je samo jedan od primjera odnosa prema eksponatima od strane direktorice, obzirom da je i dobrovoljačka zastava iz Prvog svjetskog rata sklonjena od očiju javnosti. Taj vrijedni eksponat kupi prašinu neke od mračnih prostorija i nažalost nije jedini.
Eto takav je odnos prema kulturi u našem Gradu, a svima su im usta puna kulture i Jovana Dučića, čija rodna kuća čuči na nepoznatom, zaraslom i propalom lokalitetu!
Lazar Radan
