palpal

Кум у Дворцу грофа Џакуле

Занимљив је био наступ лажног Оца нације, Милорада Додика у емисији Актуелно на тзв. јавном сервису Републике Српске прије пар дана, којом приликом нас је почастио завидним бројем небулоза и идиотарија. Поред дрског поређења са Петром Kочићем, Боже му опрости не зна шта млати, пажњу ми је привукло и његово излагање везано за куповину већ чувене зграде од 100 милиона у власништву Милета Радишића, које је доминирало задњим дијелом емисије.

Упадљива је била упорна потреба Додика да оправда овај буџетски подухват своје криминалне хоботнице и представи га као неопходност, бескрупулозно изврћући чињенице и тезе о својим клептоманским потребама као потребама и интересима Републике Српске и Бања Луке, малтене Републике Српске и васколиког напаћеног српства које ће бити спашено ако његов поштени кум прода зграду за 100 милиона?

Тако нам из студија РТРС Додик прво објасни како он у ствари и није кум са тим Милетом Радишићем, а како је тај недужни страдалник, управо због перцепције јавности да јесте његов кум, био неоправдано утамничен и свашта је нешто, како рече, учињено од њега, недужног мученика и страдалника Милета Радишића.

Тако јадан и неправедно измучен кум се задужио, узео кредит и направио тај објекат, очекујући да се то прода, те Додик поставља питање зашто је сада проблем да Бања Лука добије тај објекат, зар је проблем да се новац из Буџета БиХ уложи овдје, а могао је да се уложи и у Мостар и у Сарајево.

Признаде овом приликом Додик, и како је лично учествовао у договорима прије 10 година, што се поклапа са периодом када је руковођење УИО преузео ХДЗ-ов Миро Џакула, и да је тада договорено да се направе регионални центри у Мостару и Сарајеву, а да се у Бањалуци направи регионални центар и главни центар, и да су за то све одвојена средства. Ваљда из тих договора, у којима је учествовао овај који му није кум, произилази предње наведено очекивање недужног страдалника Радишића да ће ту зграду продати УИО?

Потом Милорад још и рече како су експерти грађевинске струке, и то из Тузле и Сарајева, дошли и утврдили да је понуђена цијена испод тржишне цијене, а ти неки из индиректних пореза су тражили чак 20.000 квадрата, што по њему испадне око 80 милиона, па пита гдје је ту криминал?

Видјело се и да га је додатно узнемирила најава протеста од стране неколицине нас из опозиције, те није пропустио прилику да нас назове малим људима и ситним душама који сада све то саботирамо, а то је толико добра понуда и толико је битно да се то сада ријеши док је та зграда, ваљда ето на снижењу и акцији, а он лично је заинтересован да се то питање ријеши, јер то треба, обратите пажњу – Републици Српској, и то не може да буде питање личних анимозитета било кога!

Kад ме већ вуче за језик и пита гдје је ту криминал, не бих да му останем дужан, па бих укратко елаборирао:

Можда Милораде, гледано из Бакинаца, Бања Лука и изгледа као Менхетн, али она то свакако није, и нема зграде у истој која тренутно кошта 100 милиона KМ, јер илустрације ради, радило би се о вриједности 1.000 станова који коштају по 100.000,00 KМ, а замислите само колики би то комплекс био!

Управа за индиректно опорезивање, поводом писања бројних медија о теми куповине спорног објекта, објавила је Саопштење у којем се наводи да је УИО актом број: 01-16-12-2439-1/20 од 03.12.2020. године расписала Јавни оглас за прикупљање понуда за набавку пословног објекта за потребе Централног сједишта  УИО БиХ и Регионалног центра Бања Лука, захтјевајући адекватне површине, и то: за потребе Главне канцеларије УИО 8.500 м2 канцеларијског простора, за потребе Регионалног центра Бања Лука 3.500 м2 канцеларијског простора, и 3000 м2 површине техничког простора, с тим да наведене површине представљају оквирне површине, па су могућа одступања ± 10%, те је захтијевано да квалитет градње и функционалност објекта буду првокласни.

Простом математиком долазимо до тога да је затражено укупно 15.000 м² простора, од чега 12.000 м² канцеларијског и 3.000 м² техничког простора (који у ствари подразумијева улазно-силазне рампе и паркинг). Даље саопштавају да је до рока одређеног за пријем понуда у предметном поступку достављена једна прихватљива понуда, са понуђеном цијеном у износу од 84.249.000,00 KМ без ПДВ-а, односно 98.571.330,00 KМ са ПДВ-ом. Саопштењем није прецизирано колико квадрата има понуђени простор, али у односу на површине затражене огласом, испада да м² пословног простора у кумовој Радишићевој згради кошта 6.571,42 KМ, и то чак уколико и оних 3.000 м² техничког простора (паркинга) рачунамо као канцеларијски простор, што никако не може бити случај!

Међутим, по званичним подацима Пореске управе Републике Српске о прегледу тржишних вриједности непокретности по зонама за градове и општине у Републици Српској за 2021.годину, почетна цијена квадратног метра пословног простора у бањалучкој зони 1 износи 2.870,00 KМ а ви нас убјеђујете како је цијена од преко 6.500,00 KМ по м², испод тржишне вриједности! Малтене акцијско снижење и тотална радпродаја до истека старих залиха.

Из УИО БиХ, гроф Џакула и скутоноше, како су оцијенили потребним и прибављање стручног мишљења овлаштених вјештака из различитих области, у коју сврху је ангажован Центар за вјештачење и процјењивање “ЗЕНИТ” д.о.о. Бања Лука, те како је експертски тим вјештака овог центра сачинио Елаборат у којем је дао стручно мишљење да понуђени пословни објекат испуњава услове прописане Тендерском документацијом, те да је понуђена цијена понуђача у износу од 84.249.000,00 KМ без ПДВ-а, односно 98.571.330 KМ са ПДВ-ом мања од тржишне вриједности наведеног објекта која је утврђена од стране „Експертског тима“ дворских вјештака на дан вјештачења.

Наиме, наведени тим је процијенио тржишну вриједност овог пословног објекта на износ од 97.430.000,00 KМ без ПДВ-а, као реалну тржишну вриједност, с обзиром на кретања цијена на тржишту некретнина у Бања Луци на дан процјене, а ова цијена би са ПДВ-ом износила чак 113.993.100,00 м², односно чак 7.599,54 KМ / м², опет под претпоставком да је понуђена квадратура у складу са затраженом, и уколико опет толеришемо да се 3.000 м² паркинга плаћа по цијени канцеларијског простора!

У вези са овим фамозним Елаборатом експертског тима, јавно позивам Драгана Салића и његове “експерте” да исти објаве и ставе на увид јавности! Лично сам спреман провјерити вриједност сваке ставке, затражити понуду за цијену сваког шрафа и сваке сијалице тамо уграђене, јер не знам каква би слоновача, злато и кадифа требало да висе са сводова те палате, дворца грофа Џакуле, па да ти квадрати оправдано толико коштају. Имам много разлога да сумњам у објективност “експерата” који су радили ово вјештачење, а податке о одређеним злоупотребама, утицају и блискости истих са појединцима из врха УИО тек ћу објавити!

Још је УИО БиХ саопштила да је, након што је „Експертски тим“ вјештака утврдио да понуђени пословни објекат испуњава све тражене услове, а процијењена вриједност истог је већа од понуђене цијене понуђача, Kомисија за провођење процедуре препоручила да се донесе одлука у складу са утврђеним стањем, те је о утврђеном стању Управа информисала Управни одбор и од истог добила сагласност за предузимање даљих активности на рјешавању овог питања. Напомињем да Управни одбор УИО БиХ чине: Вјекослав Беванда, предсједавајући Управног одбора и министар финансија БиХ, Јелка Милићевић, министар финансија ФБиХ, Зора Видовић, министар финансија РС, Далибор Томаш, експерт из Републике Српске, Исмет Суљендић, експерт Вијећа министара БиХ, те Мухамед Kозадра, експерт из ФбиХ. И без калкулатора је јасно да политичким идеолозима ове трансакције, лидерима Блајбуршке коалиције ХДЗ – СНСД, неће недостајати већина у Управном одбору.

Упорно настојање бескрупулозног директора Управе за индиректно опорезивање БиХ, Мире др Џакуле, да реализује план својих политичких ментора и издвоји 100 милиона народног новца за зграду недужног страдалника Радишића, такође је потпуно у супротности и са Одлуком Парламента Босне и Херцеговине да се куповина ове зграде поништи, али он то упорно игнорише, за шта ће морати одговарати прије или касније.

Поред наведеног, постоји Службена забиљешка Одсјека за јавне набавке Градске управе Бањалука број 126/2020 из децембра 2020. године, у којој је наведено да је, након детаљног прегледа комплетне документације на основу које су издате дозволе за предметни објекат, утврђено да је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију то учинило на основу фалсификоване документације, да је зграда нелегално надограђена за 2 етаже, да легализација предметног објекта није могућа, те да је потребно покренути процедуре поништења издатих дозвола.

Чак је и стандардно незаинтересована и суздржана Kанцеларија за ревизију институција БиХ у свом Извјештају о обављеној ревизији у Управи за индиректно опорезивање за 2020. годину, констатовала да је у јавном позиву директора Џакуле наведен прилично ограничавајући услов у погледу локације објекта, као и да је понуђена цијена знатно изнад одобрених средстава. Ако то ставимо у контекст Додиковог признања да је лично учествовао у договорима о куповини зграде, није тешко схватити одакле вјетар дува!


Бесрамно извртање теза о томе како је куповина овог објекта потребна Бањалуци и Републици Српској, зачињена је малициозним констатацијама како нама није био проблем да се новац из Буџета БиХ улаже у Мостар и Сарајево, а проблем је сад кад треба да се уложи у Бањалуку. При томе, вјероватно је случајно заборавио да спомене да су објекти Регионалног центра у Мостару плаћени око 4 милиона KМ, у Тузли око 7,5 милиона, а у Сарајеву око 12 милиона KМ. Значи, сва та 3 објекта заједно коштају много мање од расположивих средстава на рачуну Управе за индиректно опорезивање која износе 37,9 милиона KМ! Али чак ни тих расположивих 37,9 милиона KМ, није ни приближно довољно да задовољи њихове болесне апетите, већ се од Савјета министара траже и додатна средства из Буџета, у износу од 63 милиона KМ.

Не стоји Додикова констатација да Бања Лука треба да добије ту зграду, и да је то потребно Републици Српској, јер ми тиме не добијамо ништа, ми дајемо за сулудо скупе квадрате у власништву оног који ипак тобоже није његов кум, иако је Ренато Радишића вјенчао Игора Додика,из Буџета који пунимо заједно са грађанима другог ентитета, од пара које немамо!

Поједини извори упућују и на то да се цијела прича о блокади институција своди управо на обезбјеђивање недостајућег износа од 63 милиона KМ, те да ће, уколико се ова средства “намакну” блокада престати. У име добре воље, прича се и да је Додик препустио мјесто првог човјека УИО БиХ, око којег се копља ломе још од формирања власти на нивоу БиХ, бошњачком кадру из СДА, иако је по логици ствари сљедећи директор требало да буде Србин.

Честитом и „помало“ корумпираном Џакули, чија сам ноћна мора у међувремену постао, дани на челу УИО БиХ су свакако одбројани, и биће пуштен низ воду чим потпише уговор за зграду. Вријеме ће показати да ли је Додик пристао и на друге уступке како би се овај монструозни пљачкашки подухват блајбуршке коалиције реализовао.

Великодушна понуда о акцијској цијени објекта оног који није кум свакако важи до 30. септембра, па се чини како нећемо дуго морати чекати на расплет ове драме! Ако смије нека гроф УИО БиХ потпише Уговор о куповини зграде кума Радишића, супротно важећим Одлукама Представничког Дома ПС БиХ, па ће се суочити не само гњевом народа и сталног страха од изласка на улицу, већ и реаговањем институција јер је СИПА наставила истрагу након недавног текста о Ђуру Кнежевићу, и нека је свјестан да ће га Додик и Човић пустити низ воду кад загусти.

 

Небојша Вукановић