palpal

Крик очајника

Скуп на Козари умногоме ме је подсјетио на посљедњи митинг Николаја Чаушеског у Букурешт крајем 1989. године, када је из очаја након побуне и протеста у Темишвару покушао да на силу окупи гладне и понижене Румуне и изведе представу како има подршку народа, али ни притисак чувене СЕКУРИТАТЕЕ није спријечио бунт па је телевизијски пренос нагло прекинут кад је маса почела да се комеша и скандира „Темишвар, Темишвар“ у знак подршке људима који су устали против Чаушеског, који је био збуњен и шокиран кад је видио шта се догађа, да је дошао крај јер притисак и уцјене више не помажу.

Много је сличности са Чаушескуом, јер је Додик доживио сличан потоп и дебакл ноћас на Козари упркос великој мобилизацији цјелокупног чланства. Иако су аутобуси на силу доведених чланова СНСД-а из свих крајева Српске, од Требиња, Зворника, Фоче, Бијељине до Приједора и Новог Града, једва да се окупило 5 000, максимално 6 000 људи.

Нема слика и снимака из дрона, јер би показали општи дебакл, РТРС и АТВ су покушали нашминкати кадровима и „тоталима“, али сваком је јасно да није била ни трећина од 14 107 окупљених, како је лажно устврдио очајни Додик.

Да не би мудровали, довољно је упоредити  фотографије са концерта Халида Бешлића (прва слика) и скупа СНСД-а (друга слика), и све ће бити јасно. Они су сами изабрали свој Ватерело, и постали свјесни значење пословице да мајка није клела сина што се коцкао, као Додик и СНСД са петицијом, већ што се вадио пропалим митингом.

Иако се трудио да шири оптимизам и одаје утисак сигурности и самопоуздања, галама, говор тијела, неартикулисани крикови, неповезано причање без икаквог смисла и говор који није имао никакву поруку нити тежину, добром посматрачу јасно показује да се ради о уплашеном тирјанину који губи контролу и тло под ногама јер је свјестан да се приближава крај, да су све карте одигране, да блефирања, обећања, лажи и подвале више не пролазе и да ничим не може преокренути изгубљену ситуацију.

Додик је морао да крикне и сам почне скандирати СНСД, СНСД, не би ли пробудио успавану аморфну масу, чуо неку повратну реакцију неколицине својих присталица.  Како сам и предвидио, на крају је запјевао, ал све ме подсјећа на Лабудову пјесму очајника.

Испод части је коментарисати срамни Додиков говор у коме се брутално ругао својим грађанима које је протјерао у свијет и који раде напорне послове како би преживјели, те лицемјерно причао како он и његова породица неће да оду јер им је овдје лијепо. Бесрамник се ругао и демобилисаним борцима, које је понизио горе од непријатеља и окупатора, те пријетио својим директорима али и народу и политичким противницима, да ће морати да свирају по његовим нотама. Без претјеривања, Додик дјелује као потпуно неуравнотежена и неурачунљиба особа, а подсвјесно причање о опасностима друштвених мрежа показује да је свјестан опасности да РТРС и АТВ не могу изнијети терет и да су улагања силних новаца узалудна.

ГОТОВ(О) ЈЕ! Вечерас сам, више него икад, увјерен да нема ни теоретске шансе, упркос милионима, притисцима и уцјенама, да Додик и СНСД преокрену ситуацију. Скуп на Козари још је већи дебакл него петиција, а чињеница да је снимак говора и уживо пренос за цијелу ноћ на АТВ-у имао свега 325 прегледа, док је истовремено мој снимак робља које аутобусима иде на скуп имао за пар сати скоро 16 000 прегледа, показује њихов очај, немоћ и апатију.

Џаба вам новци моји синовци. Џаба сендвичи, сокови, аутобуси, дневнице, пиво, пјеваљке и бендови, јер је све узалуд. Гарантујем да би са  Ђорђијем Копривицом, да не кажем са Миљаном Миљанићем јер је тренутно популарнији, без иједног телефонског позива и плаката, само са једним видео блогом, тренутно направио већи скуп у Бањалуци него што су Додик и Лука на силу за мјесец дана мобилисали своје чланство на Козари, али тек ће бити времена да им се покаже снага и доминација истине и правде над Мафијом и зулумћарима.

Нека буде борба непрестана, до коначне побједе! Ујутро стиже занимљив видео блог са детаљима и анализама Додиковог дебакла на Козари! ГОТОВ(О) ЈЕ!

 

Небојша Вукановић