Операција „Коридор“ изведена у љето 1992. године пред Видовдан, најважнија је и најуспјешнија операција Војске Републике Српске, у сарадњи са припадницима Специјалне полиције и јединицама Војске Републике Српске Крајине из Бајине, Кордуна, Западне Славоније, Луке и Сјеверне Далмације. Операција је изведена часно и војнички без иједне мрље, разбјене су јединице Хрватске војске, која је раније, у прољеће 1992. године, прешла ријеку Саву и извршила агресију, те Армије БиХ и ХВО.
Три тактичке групе, јединице Првог крајишког и Источно-босанског коршуса, под командом генерала Талића и Симића, одрадиле су најзахтјевније дијелове операције. Преломни моменат је било заузимање Цера, злогласног усташког упоришта из Другог свјетског рата, потом Дервенте, Модриче и повезивање снага из Семберије и Крајине, успостављање коридора који је значио опстанак Крајине која је била одсјечена од Србије, а смрт 12 беба у Бањалуци, које нису имале кисеоник, показала је колико је операција била неопходна.
У борбама је учествовало скоро 50 000 војника, а важну улогу одиграо је елитни Одред Вукова са Вучјака, под командом славног команданта Вељка Миланковића, који је погинуо код Крашића у одбрани Републике Српске е Крајине и агресији Хрватске војске, операцији „Масленица“, фебруара 1993. године. Вукови са Вучјака били су елитни интервентни одред у саставу Првог крајишког корпуса, били су састављени углавном од добровољаца из околине Прњавора, а прошли су специјалну обуку у селу Голубић код Книна у љето 1991. године.
Коначан завршетак операције био је у октобру 1992. године када је ослобођен Босански Брод, а Хрватска војска протјерана назад преко границе и ријеке Саве, чиме је цијела Посавина била очишћена.
Република Српска је опстала управо захваљујући операцији „Коридор“ која је изведена бепријекорно без иједног разћтног злочина, и слава свим херојима који су пали у борби за Отаџбину. У операцији „Коридор“ погинуло је више од 400, а рањено скоро 2000 бораца, док су Хрватска војска, којом је командовао Петар Стипетић, ХВО и Армија БиХ имали више од 1000 погинулих бораца.
Небојша Вукановић
