Да је свакој власти преподобни Григорије добро уздрман, и да се по први пут озбиљно забринуо за свој положај и статус, говори и велика представа коју припрема у Београду. Преко мостарског попа Круља и својих блиских сарадника, Григорије је упутио писма свим Удружењима Херцеговаца у Београду и угледним Херцеговцима са позивом да дођу на свечаност коју он организује поводом уручења награде „Кочићево перо“ коју је недавно добио. Између осталог у „позивници“ се наводи да Григорије након свечаности организује коктел, те да би требало доћи што више људи јер награда „Кочићево перо“ није његова већ свих Херцеговаца!?

Григорије осјећа да су му након низа великих скандала и догађаја углед и положај у Цркви и друштву пољуљани, па великом представом жели да се поврати. Мајстор манипулације намјерава да на својој манифестацији окупи што више људи како би послао поруку да је и даље јако угледан, снажан и моћан. Григорије панично покушава да приволи неког од владика да дођу на његову церемонију, али му то тешко иде од руке јер га утицајни црквени великодостојници, као и водећи функционери у Србији, већ дуже времена отворено бојкотују. Вјерујем да ће се позиву одазвати стари Григоријеви другари Борис Тадић, Драган Ђилас, Вук Јеремић, уколико их није по старом обичају одбацио чим су изгубили власт и моћ.

Не желим да улазим у квалитет Григоријевог пера и писања, али довољно је погледати ко је све добио награду „Кочићево перо“ па да сваком буде јасно о чему се ради. Између осталог награду су добили за ширу јавност потпуни анонимуси попут Мирсада Бећирбашића из Сарајева за књигу „Весели часови“, Дамир Каракаш из Загреба за књигу „Сјећања из шуме“, Владислав Бајац за дјело „Хамам Балканија“, писац Џевад Карахасан за дјело „Кућа за уморне“, хрватски писац Анте Томић за роман „Пуноглавци“ Мојца Кумедреј, књижевница из Словеније за дјело „Тамна материја“, хрватски писац Ивица Ђикић за књигу „Понављање“… Није ми јасно због чега један српски владика и духовник треба да буде поносан на чињеницу да се налази у оваквом друштву?

Никола Вуколић, предсједник Задужбине Петар Кочић Бањалука – Београд, чак четири пута у току године дијели награду Кочићево перо, па због хиперпродукције награде у протеклих 20 година готово да нема особе која је нешто написала и објавила а да му Вукелић није додијелио награду и плакету. Нажалост оваквим понашањем наноси се велика штета Петру Кочићу, јер његово страдање и животно дјело није заслужило да се са њим шпрдају и да га злоупотребљавају доконе личности.

Григорије је маг манипулације, и чим је са Вукелићем договорио награду одмах се дао на организацију велике представе у Београду, те ангажовао бројне новинаре да широм региона пронесу радосну вијест да је први херцеговачки бискуп, бизнисмен, угоститељ, оратор и винар постао и угледни награђени књижевник. Колико далеко иде у својој самопромоцији говори и чињеница да су на Светог Николу малишанима у Требињу уз пакетиће дијељене и књиге „Преко прага“ за коју је Григорије добио „Кочићево перо“!? Више је него јасно да се на овај начин, као и дијељењем фалсификованих пјесмарица лажног Лукиног пјесника цијеле Загоре Рајка Танасијевића, малишанима чији родитељи раде у ХЕТ-у, грубо злоупотребљавају дјеца.

Искрено се надам да ће Григорије одустати од помпензних церемонија у Београду када схвати да је његова представа унапријед разоткривена, и да би само могао наштети свом, али и угледу Херцеговаца у Београду, ако организује велику представу и скуп због једне вукелићеве јабуке, која најчешће заврши у публици.

Небојша Вукановић