Преносим у цјелости реаговање Љуба Крунића на најаву бесмислене и неосноване Тужбе Луке Петровића, као и текст Луке и Љуба који је претходио и довео до нових варница између челних људи требињског ПДП-а и СНСД-а

Ко о чему, Лука о поштењу…

Има једна стара изрека односно умотворина која неодољиво подсјећа на овај наслов, али не бих сад о томе. Првопоштени великомученик Лука Петровић у свом покушају дисквалификације моје маленкости не шкртари са звучним вокабуларом током обликовања поређења. Поред поштења разбацује се кућним васпитањем, образом, бригама, гнусним лажима и увредама, клеветама, тужбама, срамотама, итд… Нешто на мој, а нешто на његов рачун. И недавно упокојени Иван Клајн би му позавидио на рјечнику и ортографији.

Уосталом, свако ко је прочитао Лукину тужбалицу у најмању руку очекује да исти, зарад надалеко познатог и признатог поштења, до Васкрса буде проглашен за свеца. Додуше, може бити мало проблема, јер неко је пријавио да га је Лука хтио прегазити Лада Нивом, а извјесни Раденко Драшковић је под заклетвом на суду изјавио да је тај исти Лука хушкао људе на криминални чин.

Ето, мој Лука, комшија мој, ја за сада толико. Све остало наставићемо по твојој жељи – на суду. И не брини за моје сиједе длаке на глави. Ја их бар имам.

Ех, да не заборавим. У праву си кад рече да је оно што цијели град зна узело маха.

Текст и најава бесмислене Тужбе Луке Петровића против народног посланика Љубише Крунића

Својом одлуком да се бавим политиком прихватио сам и спремност да „прогутам“ и оно што до тада не бих. Изабрао сам да будем политичар и то је моја слободна воља. Али, то не значи да ћу дозволити да ме неко, па то био и Љубиша Крунић – мој Требињац и мој комшија, означава као насилника спремног да ни мање ни више него организујем напад криминалне групе на свог политичког противника, алијас Губитник. Господине Крунићу, то мени не дозвољава моје кућно васпитање. Нешто тако монструозно никада нисам ни помислио, а не дај Боже да сам некоме то рекао да уради. То би био мој образ и моја срамота. Укаљао бих име мојих предака и четворо дјеце која тек треба да живе у овом граду. А ова твоја изјава је твој ђон образа и твоја срамота. Не сматрам да треба да се правдам, али на овакве лажи не могу да останем нијем, просто не смијем због своје дјеце коју, као што су наши родитељи васпитавали мене и супругу, тако сада ми васпитавамо њих. Господине Крунићу, имаш довољно времена да доведеш ту криминалну групу да посвједочи ове твоје гнусне лажи и увреде. Ову твоју срамоту. Све могу и схватити и разумјети, политика је ринг у коме бољи побјеђује, али да моја породица испашта због твојих увреда и да гледа хоће ли их неко засрести на улици јер су дјеца Луке Петровића – буди сигуран да то нећу дозволити. Имаш прилику да докажеш своје ријечи. Ова тужба за клевету је толико малена за оно што си о мени написао и шта покушаваш да представиш као истину. Сад ти кажем и понављам – лажеш. Твој образ је твоја брига, мој образ је моја брига. Мој образ нећеш укаљати ни ти ни они који тебе и сличне теби инструишу. Ово ти не могу заборавити, а хришћански је опростити! Имаш довољно година и сиједих длака на глави да се запиташ ко си и у шта се то претвараш. Бојим се, мој Љубиша, да је оно што цијели град зна – узело маха. Искрено ми те је жао, али то овај пут не могу да прихватим као изговор.

Видимо се на суду!

Први текст Љубише Крунића

Поштовани моји Требињци,

Да има правде, а нема је, да има државе, а нема је, данас би Лука Петровић и они мирно стајали пред истражним судијом и давали исказ о покушају угрожавања нечијег живота. Цијели свијет бруји о томе како је дотични са својим пајташима на састанку званичног удружења вршио припремне радње за извршење кривичног дјела.

Према свједочењу Раденка Драшковића, директора УГИП-а, не било гдје, него пред судијом, Лука Петровић, предсједник Управног одбора истог удружења, покушао је да организује групу која би ангажовала криминалце да премлате народног посланика Небојшу Вукановића, мог пријатеља и саборца, а уз то и да застраше његову породицу.

Раденко Драшковић није било ко. Овај човјек од угледа до јуче је био начелник Одјељења за привреду у Градској управи Требиња којом је руководио Лука Петровић. Дакле, несумњиво човјек који доста зна и то је доказао пред недавне локалне изборе. Једноставно је раскринкао садашњу СНСД-ову власт у граду на Требишњици. Ипак, мало ко је вјеровао да ће Драшковић у једном од бројних монтираних процеса против Вукана, као свједок супротне стране, тачније Илије Таминџије, прозборити о нечему што Луку Петровића може коштати слободе. Да, баш тако. Тешко да ће му у овако деликатној ситуацији Додик и остали притећи у помоћ. Погледајмо само преко ограде. Нико из СНС-а није се огласио поводом оптужби на рачун Драгана Марковића Палме због блудничења. Не иде све под тепих.

Правосуђе Српске је пред великим искушењем. Бити или не бити. Додуше, ова значајна институција досад се више десетина пута обрукала пред ликом и дјелом Небојше Вукановића, па брука мање више за њу не значи ништа.

Али, значи нама, борцима за слободу, пријатељима и сљедбеницима Вукановим. Народ га поштује, а то ће институције ове државе признати кад тад. Што прије, то боље по њих. Вукан је већ постао симбол борбе за правду и само је питање времена кад ће се он питати.

Хвала и Раденку Драшковићу, јер дирнуо је у осињак, а за то треба храбрости. Како сам рече има још шта рећи на наредном суђењу.

Дозволите ми да на крају цитирам Дантона:

„Ако још има правде, тада се немам чега бојати. Ако је нема, значи да се боје они који хоће моју главу. Ја значи немам чега да се бојим. „