Ех да се весели Петар Кочић дигне па да види свој народ 100 и кусур година након своје смрти, шаторе пуне пијаних људи који урличу у његову част, те чује Оца нације и предсједника који поручује свом народу да се је.. ако му не вјерује.

https://youtu.be/eXIG8tdCGgU

Непосредно прије ове државничке поруке са скупа на Мањачи у част Петра Кочића, члан Предсједништва БиХ и лидер СНСД-а у тандему са министром полиције Србије Александром Вулином запјевао је пјесму о жени дугих ногу којој ништа не могу, што је изазвало ерупцију одушевљења.

Петар Кочић живот је провео у непрестаној борби за свој народ, ослобођењу од окупације и изласку из вијековног ропства. Гласно је говорио, организовао буне и протесте, писао, био хапшен и прогоњен, и нажалост умро млад од посљедица борбе и тешког живота на ивици и у сиромаштву не дочекавши крај Првог свјетског рата и ослобођење. Сигуран сам да се није борио за овакво друштво и Републику Српску каква је она данас, и да би био тужан да види у шта се претворио збор у његовом родном селу Стричићима, оду пијанства и кича.

Није Петар Кочић то заслужио, а Отац нације могао се бар данас на Мањачи суздржати од псовки, пријетњи и вријеђања свог покореног народа, који данас носи на плећима теже ланце и окове него прије 100 и кусур година током аустријске и турске окупације.

Опрости нам Боже, не знамо шта радимо.

Погледајте видео прилог о Петру Кочићу из његових родних Стричића на Мањачи.