Током неколико разговора које сам имао са Родољубом Драшковићем, али и неколико јавних апела и текстова, покушао сам му скренути пажњу да размисли и објаснити да није све у новцу и његовој акумулацији, посебно ако га неко има у изобиљу и не зна шта ће са њим, да је добро платити поштено своје раднике и дио богатства, које су Бог и срећа, уз знање и сплет околности подарили, подијелити са онима који га немају и живе на ивици. Све је у природи у некој равнотежи, и добро се често добром врати.
Искрено сам очекивао да ће Драшковић повећати плате радницима, након критика о ниским платама у ИАТ-у, тешких ријечи и напада које смо јавно размијенили, јер је свјестан да су критике оправдане а радници незадовољни. Мало повећање плата, регрес, поштовање и људски однос пуно значе радницима, па као што сам га похвалио за нову годину када је исплатио 13 плату већини запослених у производњи, и сада га треба похвалити када је одлучио да свим радницима подијели два бона по 50 марака и свој дјеци у Херцеговини подијели пакетиће својих производа за Васкрс. Драшковић неће ни осјетити стотињак хиљада марака, које потроши у свом дисконту, показаће да има мало душе а дјеца ће се свакако обрадовати сваком скромном поклону.
Радници газдама доносе зараду, и не би требале газде само да трче за профитом, користе тешку ситуацију у друштву и гледају да извуку максимално из запослених, да што више раде за минималац и скромне плате, као да су магарци и животиње а не људи.
Сваки људски гест треба похвалити, а кулучење и робовско искориштавање санкционисати и оштро критиковати све док ствари не дођу на своје мјесто, не успостави се ред, склад и нормалан однос, какав већ дуже времена функционише у Скандинавији, која јесте географски, али и много чему другом далеко од нас, али све се може постићи позитивном селекцијом, одговорним радом, трудом и добрим намјерама оних на врху система.
Небојша Вукановић
