Како се лијепо забављам гледајући како, један по један, искачу на позив Драшка Станивуковића, његови сарадници, од Смиље, Мирне, Тање, до Кресојевића и младе наде Нешића и ДНС-а Милоша Станишића, који је нашао мени да држи слово о опозиционом раду и броји колико сам пута напао Додика последњих дана, шта сам појео у његовом ресторану „кад ме је угостио“, а било би боље да преброји колико се његов другар Драшко састао са Додиком, Жељком и Вишковићем. Управо ови хорски напади на мене чопора људи интересно везаних за Драшка Станивуковића показују да се он ни по чему не разликује од Додика, да је његова блиједа копија, калиф мјесто калифа.

Не само да Станивуковић није испунио кључна обећања, а то је промјена обрасца понашања и политике, чишћење корумпираних кадрова, процесуирање свих злоупотреба из ранијег периода, транспарентан рад, поштено нестраначко запошљавање и позитивна селекција умјесто намјештених конкурса, којих је нажалост више него икада, постављање на кључна и одговорна мјеста најбољих а не трговина са политичарима, партијама и крупним капиталом, и кључно – престанак намјештању тендера, додатних радова, извлачење пара и сталне измјене Регулационих планова по жељи Додикових тајкуна зградољубаца, глумећи наивно и поштено невинашце.

Није мајка клела сина што се коцкао већ што се вадио, а један занимљив детаљ показује да је Драшко блиједа копија Додика. У центру Бањалуке почело копање нових рупа, али овог пута није Кајина већ Филипа Цептера, за градњу новог хотела Палас.

Наравно да немам ништа против изградње луксузних хотела и инвестиција, управо супротно, подржавам сва легална улагања, али у складу са законом. Иако је у току јавна расправа о измјенама Регулационог плана центра Бањалуке, који између осталог планира поред Кајиног и Проинтеровог облакодера и  изградњу новог хотела Палас, који је Филип Цептер договорио са Милорадом Додиком и Драшком Станивуковићем, који се похвалио на мрежама како крећу испитивања и радови, како би скренуо пажњу јавности са симбиозе и изневјереним очекивања.

Он би морао бити  легалиста, сачекати да се размотре примједбе грађана, јавне расправе и одборници изгласају  измјене Регулационог план, изда грађевинску дозволу да тек онда почну бушења и припремни радови, а не да се унапријед све издоговара и растали у 4 ока, а онда спроведе у дјело оно што су моћници, у овом случају он и Додик скупа договорили са Цептером иза кулиса.

Ради исте ствари као Додик, договори све тајно у 4 ока, обавјести јавност, а онда натјера послушнике да то формално изгласају, усвоје и спроведу његов дил са тајкунима! Чак су им и тајкуни исти, не само Каја, Слободан Станковић, Миле Радишић, већ и Драган Нешковић, због чије бензинске пумпе Станивуковић руши стајалиште градског аутобуса у Лазареву, одлуку је потписао прије 5 дана, и приморава Бањалучане да шетају километар до другог стајалишта, како би се омогућио прилаз пумпи и осигурању једног од најбогатијих тајкуна Семберије и Републике Српске, годинама блиског Додику и СНСД-у.

Много је сличности и заједничког, а нажалост нема ниједне суштинске разлике у понашању, политици и начину владања између Милорада Додика и Драшка Станивуковића, па се онда и не треба чудити што су направили симбиозу. Оба су се окружили улизицама и послушницима, не трпе критику, газе и користе све око себе без милости као кесу смокија, балансирају са крупним капиталом, Србијом и странцима, имају своје плаћене „књижевнике“ који пишу о њима као Титу, неко МиланаЉепојевића а неко Смиљану Бабић Моравац, оба се размећу народним новцима и имају велико богатсво, стечњно наравно пословима и комбинацијама са државом, глуме добротворе и делове, праве велике тајне дилове иза кулиса, а онда покушавају да дају привид легитимитета својим тајним договорима кад се преко послушника и заробљених институција они спроводе у дјело.

Разлика је само што је Додик након дуго година апсолутистичке власти, која га је опила и помутила разум, постао толико осион, бахат и арогантан да нема потребу да то прикрива, док млађани градоначелник покушава својим популизмом, фолирањем, глумом, поигравањем емоцијама и представама да прикрије стварни карактер обрасца владања, какав нажалост гледамо последње двије до три деценије на овим просторим, како не би био разоткривен прије него се попне на врх, а онда би и он скинуо маску са лица и престала би потреба да се претвара и глуми.

Млађани калиф и Додиков најбољи шегрт мора знати да је на вријеме показао своје право лице, и да ћу, са народом и својим саборцима, спријечити погубни сценарио да Великог медвједа замијени Мали Додик, а сва гласова грактања разних Кресојевића и Станишића су узалудна.

Заниљиво да се нико из ПДП није огласио и рекао да им је суицидна хајка коју су повели против мене, између осталог и преко органа странке, који сваког сата пласирајз објавеџ а ако ме наљуте па проговорим и отворим Пандорину кутију, од њих неће остати камен на камену, само прах и пепео, не само од Станивуковића који је свакако готов и ово је дефинитиван крај његове каријере, јер је сигуран да на кога се политички окомим врло брзо је нестао са политичке сцене, а на вријеме сам га у безброј наврата упозоравао да не трпим шуровања са Додиком и режимом, и да нећу дозволити да са нама тргује и да нас злоупотребљава у прикривеој издаји народа.

Једном сам спасио ПДП цијепања и расула, кад сам љетос одбио Станивуковића и Станишића да буду на мојој листи, али их пропасти више нећу спашавати, посебно ако ме наљуте некоректном понашањем.

Небојша Вукановић