Хиперпродукција разноразних ордења, грамата, разних почасти и награда, учестало одликовање и даривање корумпираних политичара од стране сличних владика, прешло је све границе. Готово да нема политичара на власти а да га владике и свештеници нису закитиле неким орденом, а што је на већој функцији, од народа и државе отео више пара, то је већи орден и значајнија историјска личност на њему. Све подсјећа на индулгенције и средњовјековни опрост гријехова за новац код католика, а то није добро.

Захваљујући буџетским новцима и издвајању народних пара на рачун Цркве и владика, поједини политичари недостојни помињања њиховог имена, који су уништили, разорили и опљачкали народ и државу, имају више ордења од маршала Жукова и солунских добровољаца који су прошли све бојеве и ратишта. Тако је након предсједника, серије предсједника и директора, јуче орден додијељен и министру полиције Републике Српске Драгану Лукачу, а у образложењу се не каже да ли је одликован због пропуста и трапавих истрага, амнестирања криминалца, лопова или неријешена убиства и општу анархију која влада у друштву!? Тешко је побројати сва ордења и грамате која су добили Додик, Вучић, Синиша Мали, ЈУЛовац Вулин, Шешељ, Веља Илић, па чак и моралне наказе попут Драгана Ј. Вучичевића, уредника Информера. Недостојне владике, жељне новца и додворавања властима, кићењем и одликовањем недостојних сами су понизиле и осрамотиле наше истинске великане из прошлости, а кад вријеме прође, падну маске и власти, остаће велика срамота које ће се многи стидјети.

Овакво срамно и недолично понашање појединих владика и свештеника, који су се претворили у обичне трговце који за синекуру одликују недостојне и корумпиране, веома је штетно и погубно, прије свега за Цркву, јер је у значајној мјери срозало њен углед међу народом и вјерницима. Просто је невјероватно коме се све ордења дају јер међу „заслужним“ и одликованим има и пресуђених криминалца, лица са потјернице, те много бивших бољшевика и комуниста кривавих руку који су прогонили и затварали Цркве, а онда се након пада комунизма напрасно претворили у велике инстант вјернике који одлазе у Цркву, не да би се молили Богу и тражили опрост гријехова, већ да се сликају и манипулишу народом.

Морално посрнуће достиже врхунац, и питање је може ли се ниже пасти, јер смо као народ и друштво дотакли само дно дна. Умјесто да владике, које су се завјетовале на скромност и одрицање, буду узору и моралне вертикале друштва, многи од њих су се нажалост претворили у среброљупце и трговце. Спаса нам нема, пропасти нећемо, али много више од хљеба потребна нам је морална катарза, обнова и повратак истинским вриједностима, јер само на тај начин можемо опстати и претећи ова тешка времена и велика искушења.

Небојша Вукановић