×

Како је СНСД још 2007. године тражио забрану негирања геноцида

Лажне „патриоте“ на власти, које су до јуче газиле, пљувале и презирале све српско, нападали руководство Републике Српске, тврдиле да знају добро да се у Сребреници 1995. године догодио геноцид, да је то пресудио Тринунал у Хагу, да су Караџић и Младић злочинци и кукавице које не желе да се предају, сада се бусају у прси, организују митинге, понижавају и манипулишу борачком популацијом, поигравају емоцијама народа.

Хисториа ест магистра возе, историја је учитељица живота, а ко је Милорад Додик и његове „патриоте“ из СНСД-а, углавном дезертери, ратни профитери и издајници, показују документи Скупштине општине Сребреница из 2007. године, који је потписао Радомир Павловић, предсједник СО Сребреница и Општинског одбора СНСД-а.

Наиме, Скупштине општине Сребренице је марта 2007. године, гласовима бошњачких и одборника СНСД-а, усвојила Закључак којим се прихватају пресуде Хашког тринунала, признаје да је почињен геноцид те се од надлежних институција Републике Српске тражи да се усвоји Закон о забрани негирања геноцида. Закључци су објављени у Службеном гласнику СО Сребреница 26.03 2007. године а потпсао их је Радомир Павловић, локални Додиков шериф и кабадахија, лидер и предсједник Општинског одбора СНСД-а.

Све је урађано на трагу Додикове политике и изјава, а у то вријеме није било разлике у ставовима између СДА и СНСД, Додика и Сулејмана Тихића у Сребреници, а реторика се мијења и заоштрава тек када је почела истрага о криминалу приликом изградње ауто-пута Бањалука – Градишка и новог Административног центра Владе Републике Српске. Сваки коментар је сувишан, а најтужније је што Радомир Павловић и данас у Додиково име ведри и облачи опустошеном Сребреницом, као директор Националног парка, те води судске спорове против мене, јер пишем о његовом криминалу и злоупотребама.

Остаје да се види како ће Додик и његове лажне „патриоте“ без дана рата, попут Павловића, да реагују на документа која објављујем, а која најбоље говоре о њиховом лицемјерству, издаји, подмуклости и бешчашћу.

 

Небојша Вукановић