palpal

Како је набављен шатор-шклопоција назван покретна болница?

На писти спорстког аеродрома у Залужанима, како сам то недавно и најавио, почела је монтажа шклопоције, шатора кога у Влади зову покретна болница. Ова шклопоција ће бити јединствен експонат, споменик не само људске глупости, похлепе и бескрупулозности, већ и једног тешког времена када су охоли и бахати пљачлали и разарали свој народ и грађане на сваком кораку, чак и у вријеме пандемије корона вируса.

Вјерујем да је шатор у Залужанима, плаћен са авионским превозом скоро 5 милиона марака, најскупљи у свијету, и да је по квадратном метру коштао више од многих луксузних вила и резиденција. Ма колико се покушали „вадити“ сулудим изјавама, попут оне да су гусари чекали по европским аутопутевима болницу да је отму па је због тога пребачена авионом, тзв премијер Радован Нејаки Вишковић и министри марионетске Владе само дубље тону у блато, а мајка и Додик  их нису клели што су се коцкали већ што су се вадили. Тек кад се шатор састави и изложи новинарима и јавности, тек ће онда многи постати свјесни размјера велике пљачке и преваре.

Пошто се властродршци стално позивају на струку, између осталог када ће почети са радом Народна скупштина, која је потоња остала да се отвори после тржних центара, роштиљница, бутика, кафана и ресторана, које су тако постале важније институције од парламента, поставља се питање ко је то од стручњака и љекара препоручио Влади Републике Српске набавку пољску или мобилне болнице?

Питање је и како се Влада одлучила да за добављача одабере Славена Ристића, трговца оружјем а не болничком опремом? Тачно је да Влада, посебно министар Драган Лукач, има добру и уходану сарадњу са Ристићем, али једно су пушке, пиштољи и деспоти, а друго су ренгени, скенери и операционе сале!

МУП Српске продао је Славену Ристићу и Ремонтном заводу Братунац, којим Ристић руководи као генерални директор, око 11 000 комада оружја које је полиција одузела од народа након што је повећана цијена оружаног листа и дозволе. По мојим сазнањима МУП и Лукач продали су 11 000 пушака и пиштоља по цијени мањој од 30 марака, иако полиција није власник одузетог и предатог оружја. Цијена продатог оружја је према процјенама најмање 5 до 10 пута мања од реалне и тржишне, а након прегледа и мањих поправки у Техничком ремонтном заводу Братунац, Ристић је намјеравао извести и продати оружје у иностранство и остварити милионску зараду. Ипак, све до доласка контраверзног Сташе Кошарца, Министарство спољне трговине БиХ није дало сагласност на извоз оружја, јер МУП Српске ничим није могао доказати власништво над оружјем које је одузето народу, да би Кошарац, по директиви своје Партије, чим је сјео у министарску фотељу ставио свој потпис и омогућио Ристићу да извезе оружје.

Славен Ристић и Драган Лукач су стари другари, министар полиције, страствени ловац, био је гост Ристића у Намибији, гдје овај има фабрику оружја, и скупа су по мојим сазнањима ловили по Африци. Као плод добре сарадње Владе и Ристића, из Намибије у Бањалуку је долазила делегација „привредника“ која се састајала са Додиком и Лукачем, а РТРС је ширио радосне вијести како Господар након америчких санкција није потпуно изолован, и како има пријатеља у далекој Африци, као некад несврстани Тито.

Пуно је питања која траже одговоре, а између осталог да ли је договор о „куповини“ болнице постигнут током састанка и радног ручка Игора Додика и Славена Ристића почетком марта у Бијељини. Састанак је одржан код газде Нешковића, у објекту „Lounge bar“, а Игор је том приликом долетио владиним хеликоптером из Бањалуке у Бијељину!

Према мојим сазнањима шклопоција названа покретна болница уопште није израђена у Њемачкој већ је највећи дио ње састављен у бијељинском Елваку и Техничком-ремонтном заводу Братунац, па је потом „провозана“ до Њемачке како би се прикрили трагови организованог криминала и велике преваре. Вишковић и ресорни министар Шеранић требали би да одговоре да ли је тачно да су дијелови за „покретну болницу“ израђени у бијељинском Елваку и ТРЗ Братунац, да ли су сада радници Ремонтног завода из Братунца ангажовани на састављању шатора у Залужанима, ко се све и колико уградио у операцију набавке шатора који се тренутно садавља као експонат?

Да ли су контејнери који ће бити постављени у шатору умјесто првобитно планираних 7 000 марака коштати 18 000 марака?

Да ли ће због овог скандала, са набавком шатора званог покретна болница, набавке медицинске опреме преко туристичке агенције и сулудог бацања 35 милиона марака на гаражу Клиничког центра у вријеме кризе, кад здравство нема стетоскопа, инфузија и сталака, Радован Вишковић и ресорни министар Ален Шеранић поднијети оставке?

 

Небојша Вукановић