На подметања, провокације и набацивање лоптица између Бакира и Додика не треба се обазирати и упадати у њихову замку. Прича о мирном разграничењу није ништа друго до договорени спин и игра Додика и Бакира да скрену пажњу јавности са Себије, кредита, Сребренице и других афера.

Превише је народ исцрпљен да би изнова упадао у исте замке и жртвовао себе због прљавих интереса корумпираних политичара и лажних вођа нације. Пуно је примјера, од Француске и Њемачке до Чечена, Турака и Руса, гдје су традиционални вијековни непријатељи након крвавих ратова постали пријатељи и савезници.

Предсједник Русије Владимир Путин направио је од Чечена савезнике након што је склопио пакт са њиховим вођом Рамзаном Кадировим и тада почиње његов успон. Порушени Грозни, главни град Чеченије, постао је метропола у стаклу, а животни стандард и Руса и Чечена у миру је значајно повећан.

Можемо ли ми извући поуке из пакта Путина и Кадирова, чији је отац Ахмат, чеченски главни муфтија и вјерски вођа дизао буне и ратовао против Русије, убијен у атентату. Срби и Бошњаци су много ближи од Руса и Чечена са Кавказа и нема разлога да се вијековима гложимо. Можемо ли живјети нормално у миру, поштујући Дејтон и једни друге, све жртве и извучемо поуке из крваве прошлости да се зло и страдање више никада не понове, због будућих генерација?

Опширније у видео блогу и прилогу…