Izvinio bih se Prointeru, ali ne znam kome
Od firme Prointer dobio sam dirljivo anonimno pismo u kome se kritikuje moje pisanje i javni nastupi, te od mene traži da se javno izvinim ovom pravnom subjektu jer sam im udario na obraz i narušio ugled i reputaciju teško stvaranu decenijama. Iako iz pisma nisam baš tačno spoznao gdje sam zgriješio i provodio beskrupulozan javni linč, rado bih nevinim i povrijeđenim uputio javno izvinjenje, ali nažalost nemam kome jer je pismo Prointera anonimno i nepotpisano. Kome bih sve trebao da se izvinem? Da li treba da kažem „oprosti“ direktoru, radnicima (ako ih ima), stvarnim ili vlasnicima na papiru?
Čudno je što odgovorna lica jedne veoma uspješne i profitabilne firme kriju svoja imena, i šalju nepotpisana pisma i dopise. Sumnjam da ima razloga za strah ili sram, jer su uspješni menadžeri obično veoma ponosni i često vole da se hvale postignutim uspjesima i profitabilnim poslovanjem. Nije valjda da se vlasnici i odgovorna lica stide načina na koji je tek osnovana firma dobila milionske ugovore sa javnim preduzećima i ustanovama Republike Srpske. Jeste čudno odakle reference i dobra poslovna reputacija firmi koja je osnovana 28.4.2015. pa da za samo godinu i kusur dana dobije stotine tendera i Ugovora, i naprasno postane lider u prodaji računara, softvera, tonera, papira, kopir- aparata… Da li se odgovorni možda skrivaju od javnosti kako ne bi otkrili tajnu magičnog uspjeha, pa da još neko u siromašnoj državi postigne sličan poslovan usjeh?
Iz pisma se jedino može zaključiti da bih trebao uputiti javno izvinjenje Luki Petroviću i Gordanu Mišeljiću jer sam objavio Ugovore kojima su prebacili milione maraka u Beograd i Srbiju. Pitanje je zašto je Prointer zabrinut za čelnike HET-a, i da li bliska poslovna saradnja uzrokoje da poslovni partneri zajedno proživljavaju teške duševne bolove uzrokovane mojim pisanjem?
Sa nestrpljenjem čekam tužbu i još jedan sudski proces za nanošenje duševnih bolova, jer ću valjda na pripremnom ročištu, ako anonimni odluče da se pojave i pokažu u javnosti, napokon shvatiti kome treba da uputim javno izvinjenje. To će biti prava prilika da Vam se izvinim i zatražim oprost jer zbog Vaših, ali i ostalih štetnih Ugovora koji se sklapaju, poskupljuje struja, u bolnicama nema zavoja i lijekova, a radnicima Pošta Srpske kasne plate i nemaju sredstava da zakrpe gume na motociklu dok im Vi uvaljujete softvere i računare vrijedne stotine hiljada maraka.
Istina i pravda su često spore, ali dostižne.
Nebojša Vukanović
