И док са једне стране Милораду Додику повећавају буџет са 56 на 77 милиона марака, Влада Републике Српске поново повећава намете, па после најава поскупљења струје, боравишне таксе, сада су се досјетили да опорезују мале предузетнике, који ће морати да плаћају70% до  80% од просјечне бруто плате, што је велики удар и намет. Циљ је да се покуша опорезовати и оглобити буквално свака активност, да се народ стишћњ и циједи као сува дреновина, а да са друге стране моћници на врху разбацују милионе и живе као српски шеици. У наставку преносим у цјелости приједлог измјена и допуна Закона о доприносима који ће у уторак по хитном поступку разматрати Народна скупштина Републике Српске.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ВЛАДА

ПРИЈЕДЛОГ

(по хитном поступку)

ЗАКОН

О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА

О ДОПРИНОСИМА

Бања Лука, децембар 2024. године

Приједлог

(по хитном поступку)

ЗАКОН

О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА

О ДОПРИНОСИМА

Члан 1.

У Закону о доприносима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 114/17, 112/19, 49/21, 119/21, 56/22, 132/22 и 112/23) у члану 3. у ставу 1. тачка 6) мијења се и гласи:

„6) које обавља предузетничку дјелатност или самостално занимање као основно занимање, под условом да није корисник права на пензију,“.

Ст. 2. и 3. мијењају се и гласе:

„(2) Лицима која обављају предузетничку дјелатност, у смислу овог закона, сматрају се лица која обављају дјелатност из члана 14. став 2. Закона, којим се уређује опорезивање дохотка физичких лица и по том основу су обвезници пореза на доходак од самосталне дјелатности.

(3) Лицима која обављају дјелатност самосталног занимања, у смислу овог закона, сматрају се лица која обављају дјелатност из члана 14. став 3. Закона, којим се уређује опорезивање дохотка физичких лица и по том основу су обвезници пореза на доходак од самосталне дјелатности.“

Члан 2.

У члану 6. у тачки 6) послије ријечи: „незапослености“ додају се запета и нове т. 7) и 8), које гласе:

„7) које остварује доходак од предузетничке дјелатности или самосталног занимања, а корисник је права на пензију,

8) које остварује доходак од предузетничке дјелатности или самосталног занимања као допунског занимања“.

Члан 3.

У члану 11. тачка 1) мијења се и гласи:

„1) за лица која обављају предузетничку дјелатност у 2025. години износи најмање 70%, а од 1. јануара 2026. године износи најмање 80% просјечне бруто плате у Републици за претходну годину, а према посљедњем податку Републичког завода за статистику, објављеном у ’Службеном гласнику Републике Српске’,“.

У тачки 2) ријечи: „самостално обављају професионалну дјелатност“ замјењују се ријечима: „обављају самостално занимање“.

У тачки 3) послије ријечи: „члана 5. тачка 5)“ додају се ријечи: „и члана 6. т. 7) и 8)“.

Члан 4.

У члану 21. испред ријечи: „Доприноси“ додаје се број 1 у обостраној загради.

Послије става 1. додаје се нови став 2, који гласи:

„(2) Лица која су корисници права на самосталну пензију из Фонда пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске не плаћају доприносе на примања остварена од недобитних организација чија је основна дјелатност пружање хуманитарне и социјалне помоћи.“

Члан 5.

Овај закон објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске“, а ступа на снагу 1. јануара 2025. године.

Број: ПРЕДСЈЕДНИК

Датум: НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Ненад Стевандић

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

ПРИЈЕДЛОГА ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ДОПРИНОСИМА

(по хитном поступку)

I УСТАВНИ ОСНОВ

Уставни основ за доношење Закона о измјенама и допунама Закона о доприносима садржан је у Амандману XXXII на члан 68. т. 7. и 18. Устава Републике Српске, којим је прописано да Република уређује и обезбјеђује банкарски и порески систем, као и друге односе од интереса за Републику у складу са Уставом.

Чланом 70. став 2. Устава Републике Српске прописано је да Народна скупштина Републике Српске доноси законе, друге прописе и опште акте.

II УСКЛАЂЕНОСТ СА УСТАВОМ, ПРАВНИМ СИСТЕМОМ И ПРАВИЛИМА НОРМАТИВНОПРАВНЕ ТЕХНИКЕ

Према Мишљењу Републичког секретаријата за законодавство, број: 22.03-020-3097/24 од 3. децембра 2024. године, уставни основ за доношење овог закона садржан je у Амандману XXXII на члан 68. т. 7. и 18. Устава Републике Српске, према којима Република, између осталог, уређује и обезбјеђује порески систем и друге односе од интереса за Републику, а према члану 62. став 2. Устава прописано је да су средства буџета порези, таксе и други законом утврђени приходи. Такође, чланом 70. тачка 2. Устава Републике Српске прописано је да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте.

Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби правилнијег одређивања доприноса водећи рачуна о правичности и начелу економске снаге обвезника.

Овим законом прецизира се да је обвезник доприноса, између осталих, и лице које обавља предузетничку дјелатност или самостално занимање као основно занимање, под условом да није корисник права на пензију. Такође, усклађују се појмови предузетничке дјелатности и самосталног занимања са значењем ових појмова предложених у измјенама и допунама Закона о порезу на доходак, а које се заједно са овим законом достављају Народној скупштини на усвајање.

Поред наведеног, прописано је да се минимална основица доприноса за лица која обављају самостално дјелатност постепено повећава са досадашњих 60% просјечне бруто плате у Републици на 80% просјечне бруто плате у Републици, тако да ће у 2025. години основица доприноса износити 70%, а од 1. јануара 2026. године износиће 80% просјечне бруто плате у Републици.

Плаћања доприноса ослобађају се лица која остварују право на пензију из Фонда пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске уколико остварују примања за рад у оквиру хуманитарних организација или организација које се баве пружањем социјалне помоћи лицима која су у стању социјалне потребе.

Овај секретаријат констатује да је обрађивач, у складу са чланом 213. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20), навео разлоге за доношење овог закона по хитном поступку.

Секретаријат за законодавство је упутио одређене сугестије које су се односиле усклађивање текста са Правилима за израду закона и других прописа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 24/14), што је обрађивач у цијелости прихватио и уградио у текст Приједлога.

Будући да је Републички секретаријат за законодавство утврдио да је овај приједлог усклађен са Уставом, правним системом Републике и Правилима за израду закона и других прописа Републике Српске, мишљења смо да се Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о доприносима (по хитном поступку) може упутити даље на разматрање.

III УСКЛАЂЕНОСТ СА ПРАВНИМ ПОРЕТКОМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Према Мишљењу Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу број: 17.03-020-3116/24 од 29. новембра 2024. године, а након увида у прописе Европске уније и анализе одредаба Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о доприносима (по хитном поступку), нису установљени обавезујући извори права ЕУ релевантни за предмет уређивања достављеног приједлога. Због тога у Изјави о усклађености стоји оцјена „Непримјењиво“.

IV РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Законом о доприносима уређени су параметри и обавеза плаћања доприноса на основу којих обвезници остварују права из четири основна и обавезна осигурања у Републици Српској, пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање, осигурање за случај незапослености и права из дјечије заштите. Доприноси у тренутном систему су основ за остваривање права, с тим што износ плаћених доприноса није параметар количине, односно величине остварених права у осигурању, јер је у Републици Српској на снази систем међугенерацијске солидарности. Практично обвезници са већом економском снагом финансирају остваривање права за оне са мањом економском снагом.

На тим основама успостављен је и систем плаћања доприноса, са параметрима утврђеним овим законом.

Међутим, иако су системи осигурања базирани на принципу солидарности, неопходно је у одређивању пореских обавеза, укључујући доприносе, водити рачуна о основним уставним и пореским начелима, прије свега правичности у опорезивању и начелу економске снаге обвезника.

Према одредбама важећег закона, обвезници доприноса који остварују лична примања (плате – несамосталан рад) плаћају доприносе на основицу коју чини бруто плата (нето плата, порез на доходак и доприноси), а лица која остварују примање на основу уговора о допунском раду плаћају допринос за пензијско и инвалидско осигурање на основицу коју чини бруто накнада остварена по основу таквог ангажмана.

С друге стране, лица која самостално обављају дјелатност (самосталан рад) плаћају доприносе на основицу коју чини најмање 60% просјечне бруто плате у Републици Српској за претходну годину, а уколико ту дјелатност обављају као допунску или додатну, немају обавезу плаћања доприноса на тако остварени приход. Одређивање основице која је везана за просјечну плату у Републици је извршено како не би дошло до превисоког оптерећења ове категорије обвезника јер у правилу основицу доприноса чини укупан (бруто) приход обвезника. Како је бруто приход обвезника самосталне дјелатности у правилу виши од прихода лица која обављају рад за другога и примају најнижу плату, одређена је минимална основица везана за просјечну плату у Републици.

Даље, лица која примају плату за свој рад не могу плаћати доприносе на основицу која је нижа од најниже плате како је то и прописано одредбом члана 10. Закона о доприносима.

Имајући на уму да је обављање самосталне дјелатности од стране носиоца самосталне дјелатности суштински рад, било је неопходно изједначити или у највећем дијелу приближити оптерећења рада самосталног и несамосталног, односно рада за другога.

Такође, треба имати на уму да је рад за који се остварује најнижа утврђена плата у Републици Српској најједноставнији рад и мора бити најмање оптерећен фискалним обавезама, тако да је и са тог аспекта било неопходно утврдити вишу основицу за лица која самостално обављају рад.

Слиједом напријед наведеног овим законом подиже се минимална основица за лица, носиоце самосталне дјелатности које ту дјелатност обављају у виду основног занимања, са досадашњих 60% на 80% просјечне бруто плате у Републици Српској за претходну годину. Међутим, након одржаног састанка са представницима Занатско-предузетничке коморе и Привредне коморе, уважавајући сугестије представника да предметно повећање не треба уводити одједном, предложено је постепено повећање основице доприноса, на начин да у првој години примјене, односно у 2025. години, основица доприноса за лица која обављају самосталну дјелатност у виду основног занимања, а нису корисници права на пензију, умјесто садашњих 60% износи 70%, а од 1. јануара 2026. године износи 80% просјечне бруто плате у Републици.

Такође, утврђује се обавеза плаћања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за лица која остварују доходак од самосталне дјелатности, а корисници су права на пензију, те за лица која самосталну дјелатност обављају као допунску дјелатност, на основицу која износи 30% просјечне бруто плате у Републици.

Ова лица су до сада била у цијелости ослобођена обавезе плаћања доприноса, међутим усљед потребе спречавања нелојалне конкуренције или суштински њеног смањења, неопходно је било увести минималну обавезу доприноса за ова лица. Са друге стране, лица која дјелатност обављају као додатну су и даље изостављена од обавезе плаћања доприноса, због чињенице да се ради о лицима која ту дјелатност не могу обављати личним радом, већ искључиво преко запослених радника.

Овим законом се такође ослобађају обавезе плаћања доприноса на остварена примања лица која остварују право на пензију из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, под условом да су та примања остварена од недобитне (непрофитне) организације која се бави пружањем хуманитарне и социјалне помоћи.

Разлози оваквог предлагања су прије свега у чињеници да лица која остварују право на пензију (даље: пензионери) нису лица која могу остварити права по основу свих доприноса, првенствено доприноса за дјечију заштиту и доприноса за права из области незапослености јер се ради о лицима која су права из дјечије заштите већ остварила у ранијим годинама живота, а права по основу незапослености не могу остварити јер не могу бити незапослена лица као примаоци пензије. Такође, права из здравственог осигурања остварују се на основу плаћеног доприноса из пензије, док права из пензијског и инвалидског осигурања су већ остварена. С друге стране, средства која остварују организације које пружају хуманитарну и социјалну помоћ су намијењена најчешће у цијелости тој помоћи, тако да би плаћање доприноса у овој ситуацији неспорно довело до умањења средстава која би требала да се усмјере у помоћ онима којима је та помоћ неопходна.

V РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ

Чланом 213. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20) дата је могућност, изузетно, за доношење закона по хитном поступку у случају када се законом уређују питања и односи настали усљед околности које нису могле да се предвиде, а недоношење закона би могло проузроковати штетне посљедице по живот и здравље људи, безбједност Републике и рад органа и организација, те ако је то у општем интересу.

Плаћање доприноса, остваривање права из обавезних осигурања, сузбијање нелојалне конкуренције, приближавање прихода од самосталног и несамосталног рада у односу на плаћање доприноса, све у складу са принципом правичности и економске снаге, разлози су због којих је овај закон неопходно донијети у што краћем року, а то подразумијева његово доношење по хитном поступку.

VI ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОЖЕНИХ РЈЕШЕЊА

Чл. 1. и 2. мијењају се одредбе чл. 3 и 6. основног текста Закона о доприносима на начин да се врши усклађивање појмова предузетничке дјелатности и самосталног занимања са тим појмовима из Закона којим се уређује опорезивање дохотка физичких лица, те увођење обавезе плаћања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за лица која остварују доходак од самосталне дјелатности, а корисници су права на пензију, те за лица која самосталну дјелатност обављају као допунску дјелатност, на основицу која износи 30% просјечне бруто плате у Републици. На предложени начин приближавају се обавезе по основу доприноса за лица која самостално обављају допунски рад са лицима која допунски рад обављају за другога. У оба случаја ради се о лицима која максимално до четири сата дневно обављају рад као допунски. Досадашње рјешење којим лица која самостално обављају рад не плаћају доприносе, а лица која раде по основу уговора о допунском раду плаћају доприносе за пензијско и инвалидско осигурање се мијења, тако да и та лица плаћају допринос за ПИО на основицу која износи 30% просјечне бруто плате у Републици за претходну годину. Предложеним нормама донекле се смањује разлика у погледу плаћања доприноса за ПИО лица која остварују приход допунским радом, било самосталним било несамосталним.

Чланом 3. мијења се члан 11. тако што се минимална основица доприноса за лица која обављају самостално дјелатност постепено повећава са досадашњих 60% просјечне бруто плате у Републици на 80% просјечне бруто плате у Републици, па ће у 2025. години основица доприноса износити 70%, а од 1. јануара 2026. године износиће 80% просјечне бруто плате у Републици за претходну годину.

Минимална основица у износу од 60% просјечне бруто плате у Републици утврђена је Законом о доприносима, који је ступио на снагу 1. јануара 2015. године. У том периоду просјечна бруто плата у Републици износила је 1.351 КМ, па је ова основица износила 810,60 КМ, док је минимална плата у Републици за 2015. годину износила 370 КМ нето. Јасно је дакле да је износ од 60% од просјечне бруто плате у Републици био значајно виши од износа минималне плате, док то сада, након десет година није случај. Даље, чланом 10а. Закона о доприносима утврђено је да основица доприноса за лица која остварују лично примање – плату не може бити нижа од најниже плате. Најнижа плата је плата која се исплаћује за најједноставнији рад у Републици, па је основано и очекивати да нико у Републици не може имати приход за једнак рад који је нижи од најниже плате. Одредба о минималној основици од 60% просјечне бруто плате је и била виша од најниже основице до прошле године, односно ове године, у којој је најнижа плата, која представља и најнижу основицу доприноса, утврђена у износу од 900 КМ нето, односно 1.344,3 КМ у бруто износу, док је 60% од просјечне бруто плате која ће за ову годину износити око 2.150 КМ износи 1.290 КМ, што чини основицу доприноса за носиоце самосталне дјелатности нижом од најниже основице у Републици. Битно је нагласити да је најнижа плата цијена најједноставнијег рада за другога, те да сваки други рад мора бити плаћен и вреднован више, па самим тим и опорезован у већем обиму. Дистрибуција пореског оптерећења је један од алата правичне расподјеле и правичности у опорезивању.

Чланом 4. допуњава се норма члана 21. којом се утврђује нови став 2. Њиме се ослобађају доприноса лица која остарују право на пензију из Фонда пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске уколико остварују примања за рад у оквиру хуманитарних организација или организација које се баве пружањем социјалне помоћи лицима која су у стању социјалне потребе. У суштини, права која проистичу из доприноса ова лица не могу остварити јер су већ остварила за доприносе који су били плаћени у току њиховог радног вијека. Доприноси су намјенско давање за које обвезници остварују одређена права из фондова обавезних осигурања. Ова лица права из здравственог осигурања већ остварују плаћањем доприноса за здравствено осигурање из пензије коју остварују, права по основу незапослености и дјечије заштите не могу због природе свог статуса остварити, док су право на пензију већ остварили. С друге стране, средства са којима располажу организације које пружају социјалну и хуманитарну помоћ су неопходна за пружање те помоћи тако да на овај начин се повећава износ средстава која се могу усмјерити у помоћ и тиме допринијети побољшању материјалног статуса корисника помоћи.

Члан 5. садржи завршну одредбу о ступању на снагу овог закона и предвиђено је да закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

VII ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА И ЕКОНОМСКА ОПРАВДАНОСТ ДОНОШЕЊА ЗАКОНА

Просјечна бруто плата у 2023. години је износила 1.937 КМ мјесечно. Од тога 75 КМ мјесечно се издваја за порез, док се за доприносе изваја 600 КМ мјесечно.

Када је у питању најнижа плата у 2024. години, она у бруто износу износи 1.344 КМ. На њу се плаћа порез у износу од 27 КМ и доприноси у износу од 417 КМ. Из наведеног произилази да најнижа нето плата у 2024. години износи 900 КМ. Поређења ради, мали предузетник плаћа доприносе у износу од 360 КМ, што је мање за 57 КМ у односу на доприносе који се плаћају на најнижу плату у 2024. години, односно 240 КМ мање у односу на доприносе који се плаћају на просјечну плату у 2023. години.

Такође, потребно је напоменути да тренутни обрачун доприноса на 60% просјечне бруто плате из претходне године доводи до губитка прихода од доприноса у износу од приближно 44 милиона КМ у односу на пуне доприносе на просјечну бруто плату у 2023. години, односно 50 милиона КМ у 2024. години. Према важећем начину обрачуна доприноса на 60% просјечне бруто плате из претходне године, процијењени губитак прихода од доприноса у 2025. години би износио 56 милиона КМ. Измјеном начина обрачуна доприноса на 70% просјечне бруто плате у Републици Српској у претходној години, губитак прихода од доприноса би се смањио и износио би 42 милиона КМ. Измјеном начина обрачуна доприноса на 80% просјечне бруто плате, губитак прихода од доприноса би био на најнижем нивоу и износио би 28 милиона КМ.

Према предложеном закону, односно према одредби којом се досадашња основица доприноса постепено повећава са 60% на 80% просјечне бруто плате у претходној години, доћи ће до повећања прихода од доприноса у 2025. години у износу од око 14 милиона КМ, а од 2026. године за додатних 14 милиона КМ, што у укупном износу представља повећање од 28 милиона КМ. Од тога 15,6 милиона КМ односи се на повећање прихода од доприноса од малих предузетника, док се 12,4 милиона КМ односи на повећање прихода од доприноса обичних предузетника.

Према подацима Пореске управе Републике Српске 3.948 је носилаца самосталне дјелатности који ту дјелатност обављају као допунску. До сада ти обвезници нису плаћали доприносе уопште, док би према