Преносим у цјелости писмо запослених радника Казнено-поправног завода Бијељина о дешавањима у овој установи након хапшења директора Миленка Гајића, разгранатој корупцији, злоупотребама и улози политике..

Поштовани,

Суочени са озбиљношћу ситуације у КПЗ Бијељина, одлучили смо се на додатне кораке. Наиме, одлучено је да саставимо један опсежан текст о дешавањима у КПЗ Бијељина и у нади да ће неко показати храброст и вољу да се позабави овим случајем, прослиједимо га свим доступним медијима.

У посљедња два мјесеца ситуација унутар КПЗ се заоштрила, што нас је навело да евидентирамо и систематизујеми информације које знамо и видим да се дешава. Циљ нам је да ове информације  подијелимо са медијима јер смо  изгубили повјерење у институције али и колеге, у људе око нас.

Тајна мрежа корупције у КПЗ Бијељина: Случај Миленка Гајића

Посљедњих неколико мјесеци јавност у Републици Српској са све већом забринутошћу прати открића о дубокој умијешаности Миленка Гајића, директора Казнено-поправног завода Бијељина (КПЗ), у низ коруптивних радњи и злоупотреба које бацају тамну сјенку о функционисању ове институције. Информације које су процуриле у јавност, а које потичу из интерних извора саме установе, као и недавна полицијска акција која је резултирала претресима и хапшењима, упућују на системску корупцију и могуће криминалне радње унутар зидова Завода. Гајић је оптужен за стварање атмосфере тираније над запосленима, фаворизовање појединих новозапослених, углавном млађих радника, којима је, наводно, омогућавао непримјерене контакте са затвореницима. Према доступним информацијама, ови радници су затвореницима достављали не само информације већ и различите врсте „робе“, чиме су директно кршене процедуре и закони који регулишу рад казнено-поправних установа

Опште је познато да су, поред затвореника, неки од запослених били и потрошачи спорне „робе“, што додатно компликује ситуацију. Иза Гајићевих одлука, према изворима, стајао је притисак појединих утицајних личности и криминалних структура (међу којима се истичу локални моћници у Бијељини, трговци, криминалци и страначки лидери), а сви они су наводно било у сталном контакту и са Гајићем и преко њега и запослених КПЗ са затвореницима. Ова повезаност са криминалним миљеом поставља питања о интегритету и безбједности унутар завода, али и о ширим мрежама корупције које могу прожимати друштво Бијељине али исто тако и Босне и Херцеговине. Осим тога, међу радницима и околине КПЗ круже приче о контроли нелегалног увоза робе преко граничних прелаза, одређених возача камиона, комерцијалне доставе а све то посебно намијењено затвору Бијељина, што имплицира постојање организоване мреже која се бави снабдијевањем затвора нелегалним материјалом.

Суочени са овим оптужбама, поједини радници КПЗ Бијељина анонимно су се обратили медијима, изражавајући страх од могуће одмазде уколико своје наводе изнесу у јавност. Оваква атмосфера страха и репресије унутар Завода само додатно иде у прилог наводима о корупцији и злоупотребама које се дешавају под вођством Миленка Гајића и његовим полтронима шефовима у КПЗ. Иако је јавност дјелимично упозната са ситуацијом захваљујући храбрости појединих запослених који су одлучили да се изјасне, остаје да се види како ће судска, извршна и полицијска структура одговорити на ове озбиљне оптужбе. Борба против корупције и криминала у казнено-поправним установама кључни је тест за правосудни систем Републике Српске и Босне и Херцеговине а и његову посвјећеност владавини права и транспарентности.

Недавно покренута полицијска акција „Мардељ“ бацила је ново свјетло на дубоке проблеме унутар КПЗ Бијељина, отварајући поглавље у борби против корупције и незаконитих радњи које већ дуже вријеме тињају иза зидова ове установе. У центру истраге били су директор КПЗ Миленко Гајић и командир Љубиша Савић, чије су активности изазвале пажњу Тужилаштва, због чега су пријављени за низ тешких прекршаја. Ова акција је резултат више мјесечне припреме и истраживања, током којих су прикупљени докази који указују на могућу умијешаност Гајића и Савића у организовање и омогућавање коруптивних радњи унутар институције, а све то под притиском страначких колега и моћника Бијељине. Међутим, иако су информације о акцији и њеним главним протагонистима доступне јавности, мање се зна о улози и изјавама осталих запослених у КПЗ, који су такође били дио истраге.

Према незваничним информацијама, велики број радника у КПЗ Бијељина дао је изјаве које су помогле у формирању предмета против Гајића и Савића, а са некима је чак настављена даља сарадња у оквиру истраге. Овај детаљ наглашава важност интерних свједока у расвјетљавању мреже корупције која је дјеловала унутар институције. Међутим, упркос овим позитивним корацима, постоји опипљив страх међу запосленима и дјелом јавности да би цијели случај на крају могао да пропадне. Ова бојазан није неоснована, с обзиром на перцепцију високог степена корупције у полицијским структурама, као и утицај владајуће странке и локалних моћника који би могли имати интерес да успоре или чак саботирају истрагу. У Бијељини, гдје су политички и економски интереси често испреплетени са криминалним активностима, постоји оправдана бојазан да би правду могли ометати они који су на власти. У овом тренутку је кључно да јавност, медији и правосудне институције остану фокусирани на случај „Мардељ“ (а и можда неке друге активне „случајеве“) и инсистирају на транспарентности и правичном процесирању свих укључених. Да би се одржало повјерење у правосудни систем и омогућило да правда стигне до оних који су злоупотребили положај, неопходно је да се истрага спроведе до краја, без обзира на могуће притиске и покушаје да се она омета.

У протеклих годину дана, а посебно у посљедња четири мјесеца, дошло је до значајне промјене у понашању и ставовима особља КПЗ Бијељина. Новија „гарнитура запослених” показала је изражену склоност да се осјећају супериорно и неколегијално према старијим колегама, од којих су неки и на ивици пензије. Овај тренд није забележен само у међуљудским односима, већ и у односу на задатке и обавезе које посао подразумијева. Изјаве попут „чувамо ти леђа“, „нема потребе да губим вријеме радећи ове редовне глупе послове“, „богами могу да радим шта хоћу и када хоћу“ и „слободно ме пријавите директора, ха ха ха“ постали су симптоматични за овај нови талас запослених. Оваква дрскост и безобразлук није само израз личне ароганције, већ одражава дубљи проблем у култури и управљању унутар институције, гдје се чини да појединци вјерују да имају неспутану подршку и заштиту одређених моћних људи унутар или ван завода. Ова промјена атмосфере унутар КПЗ Бијељина ствара додатну тензију и подрива ионако нарушен морал радника, посебно оних који годинама предано раде свој посао у складу са законом и интерним правилима. Овакво понашање не само да штети радном окружењу, већ и смањује шансе за ефикасно и правично рјешавање већ постојећих проблема везаних за корупцију и злоупотребе. То изазива забринутост код озбиљних и посвјећених радника, који се налазе у ситуацији да су њихов труд и посвјећеност маргинализовани у корист оних који се ослањају на заштиту и привилегије уместо на професионализам и поштење.

Овај негативни тренд у КПЗ Бијељина захтијева хитну пажњу и адекватне мјере надлежних органа, како би се вратила професионална етика, поштовање међу колегама и приврженост основним принципима правде и законитости. Запослени у КПЗ Бијељина, али и цјелокупна јавност, заслужују да виде да су право и правда јачи од корупције и криминала. То је једини начин да се врати вјера у институције и осигура да КПЗ Бијељина постане мјесто гдје се поштује закон и кажњавају злоупотребе. У супротном, пропустити ову прилику за чишћење и реформу значило би не само пораз правосудног система, већ и губитак наде у бољу и праведнију будућност.

Нажалост, одлучено је да се Министарство унутрашњих послова Републике Српске не укључи у овај процес, због бојазности да не постоји истинска воља да се наведени проблеми ријеше. Овај страх произилази из перцепције да су односи унутар завода, полицијских институција и између политичких структура превише испреплетени, што би могло утицати на објективност и ефикасност истрага о корупцији и злоупотребама у КПЗ Бијељина. Циљ овог корака је да се осигура да информације стигну до оних који имају ауторитет и непристрасност да се на адекватан начин позабаве и истраже изнесене оптужбе, тако да правда буде задовољена на транспарентан и непристрасан начин.

С поштовањем,
Забринути радници КПЗ Бијељина, који желе да остану анонимни (приликом објављивања ових текстова)