Херцеговци могу бити поносни јер је и њихов угледни посланик Срђан Миловић дио „српске части“ и поноса. Миловић је надалеко синоним за част и поштење, па је логично што се у Влади Републике Српске фотографисао са Бојаном Стојковићем и осталим заштитницима васколиког напаћеног српства. Лидер часних Срба Стојковић поносно је објавио своју фотографију из Административног сједишта Владе у Бањалуци, а поред Миловића са њим су још „ветеран“ Вукотић, Билбија, стари удбаш Радован Грајић и плејада безбједносно-интересантних лица.

Срђан Миловић је смијењен са функције директора РиТЕ Гацко након што је направио 150 милиона марака дуга и довео предузеће до стечаја, а пљачком десетина милиона марака свакако је заслужио да се нађе међу одабраним. Врло је могуће да је дио опљачканих новаца из Терме поред Додикових синекура из „Части отаџбине“ пребачен и „Српској части“. Да се само дигну краљ Петар, војвода Мишић, Штурм и Петар Бојовић, који никад нису говорили о себи, свом великом херојство, части и заслугама, па да виде ко им данас представља „српску част и отаџбину“! Вјерујем да се они и Његош преврћу у гробу ако виде како данас  напаћено српство „брани“ и „чува“ покретни иконостас и тетовиране монографије косовског боја са фантомкама на главама.

Напредовање од маскираних преступника и уличара до угледних ВИП личности и званица у Влади и Народној скупштини Републике Српске, свакако је велики успон за Стојановића и остале набилдоване ликове, али је то велико потонуће за Републику Српску и њене институције. О образовању и интелектуалним достигнућима челника „српске части“ најбоље говори фотографија коју је „лидер“ поставио на друштвеним мрежама, на којој стоји поред табле на уласку у мјесто Поточани код Прњавора, мислећи да се ради о Поточарима поред Сребренице.

Велики часни Србин који овако добро познаје националну географију и историју, и још се својом срамотом јавно поноси, сигурно ће бити вјеран и одан војник Партије по вољи својих налогодаваца, па није чудно што му Додик, Ћеранић и Стевандић указују велике почасти. Андрић је давно у Проклетој авлији написао да су неограничене могућности ограниченог човјека!

Од Стевандића и Ћеранића до Грајића и Убипарипа, Додик се окружио старим удбашима, па су сасвим природни милитари излети, подметања, гебелсова пропаганда, застрашивање и прљаве методе обрачуна са политичким неистомишљеницима. Са оваквом влашћу и чашћу не треба ништа да нас изненади, само је питање гдје је дно, и кад ћемо га напокон више дотаћи, јер вјековима нико овако грубо и јавно није срамотио српски народ, његову прошлост, традицију и институције.

Небојша Вукановић