Без великих изненађења, након више мјесеци унутрашњих превирања, борби, сплетки и писама, јуче је одлучено ко ће бити кандидат СДС-а за члана Предсједништва БиХ.  Превелиј је енергија у СДС-у и ПДП-у потрошена на борбу око кандидатура, а руководство СДС-а игнорисало је јавност и пулс народа, који је упорно и јасно слао сигнале да кандидат мора бити неко млађи и ново лице, те су на крају кандидовали Мирка Шаровића, који је прошле године отишао у пензију, а који нажалост тренутно нема подршку народа и свима је јасно да није најбоље рјешење.

Све ме је подсјећало на конклаву и избор папе, који траје дуго времена када се кардинали затворе у Сикстинску капелу, не излазе ван и не контактирају са околним свијетом док се не донесе одлука, а вјерници чекају нестрпљиво када ће се појавити бијели дим, који је показатељ да је избор завршен. Чини ми се да су се челници СДС такође изоловали и нису слушали пулс народа а бојим се да би се због тога могла платити скупа цијена, ал ипак не треба клонити у апатију јер није све изгубљено!

Нажалост био сам једини који је упорно, пуне двије године, апеловао и упозоравао да кандидатуре и избори нису партијско већ национално питање, да се не смијемо поигравати са судбином народа, који нема времена и шансе за поправни, гледати личне и партијске интересе, да се морају склопити коцкице позитивном селекцијом и кандидовати на кључна мјеста оне којима народ вјерује и који ће побиједити, и посложити листе од најбољих и најкарактернијих.

Још након првог састанка СДС-а и ПДП-а, одржаном 2020. године након локалних избора када је одлучно да ове двије странке предложе кандидате, упозоравао сам да немамо луксуз да се коцкамо и да требамо ићи са најбољим кандидатима, што ја на крају и прихваћено на састанку на Јахорини, одржаном октобра прошле.

Ипак договор је изигран, а нажалост био сам усамљен и једини који је упорно инсистирао да се договор поштује и да се кандидују двије особе које имају највише подршке у народу, а свима је јасно ко је то у овом тренутку.

Све је раније речено и не треба се пуно понављати. Ако се жели подршка народа онда се треба поштовати његова воља и пулс, а не игнорисати оно што народ и масе упорно говоре.

Ипак не треба падати у апатију јер није све изгубљено, и има наде да се дође до истинских промјена и слободе. Погледајте како се може до побејде у видео прилогу и осврту на кандидатуре у СДС-у и ПДП-у.

Небојша Вукановић