Да није неоснована бојазан радника Алумине за судбину предузећа и радна мјеста ако их преузме фочански ПАВГОРД, и да оправдану страхују да ће мниги остати без посла, да ће се поновити злоупотребе и извлачења новаца, говоре искуства радника и предузећа које је раније приватизовао, купио и у стечају сахранио фочански ПАВГОРД. Списак уништених фирми је подугачак, а навешћу уништена предузећа као упозорење властима, јер се на овим примјерима и претходном искуству види какве су намјере Гордана Павловића Гоција и његовог партнера Зорана Стевановића.
ПАВГОРД доживљава вртоглав успон након што је Милорад Додик, близак пријатељ газде Гоција, по други посто премијер 2006. године. Већ наредне 2007. године ПАВГОРД купује три предузећа у Фочи, од којих данас није остао ни камен на камену. Фабрику малих кућанских апарата „Темика“ платио је 420 000 марака, сви радници остали су без посла а на мјесту некадашње фабрике данас се налази подрум и складиште пића. Фабрику чарапа „Чарапара“ купио је за 350 000 марака, претворио је у Свадбени салон и објекат техничког прегледа у Фочи, а ниједан радник „Чарапаре“ није остао упослен.
Фабрику „Трикотаже“ купио је за 173 200 марака, потом је сравнио са земљом и на њеном мјесту саградио 3 стамбене зграде, тако да од Трикотаже нема трага нити је од ње, за кратко вријеме од како га Павловић купио за вриједност 2 стана, остао камен на камену.
Фабрику обуће „Фоледа“ у Миљевини код Фоче купио је за малу своту новца, и она је затворена, сви радници су остали без посла а сада се она преуређује у објекат за смјештај кинеских радника који би требали да граде хидроцентралу. Павловић је за свега 6 милиона, директном погодбом у 4 ока са Додиком, од Владе купио Рудник угља Миљевина, иако је процјена да залихе угља вриједе преко 3 милијарде марака.
Тако је, захваљујући политичким везама са властима и Додиком, купио Србиње-путеве, који добијају велика средства из буџета а довољно је једном проћи преко Пријеђела, Шћепан поља и Рогоја, видјети како његова фирма одржава путеве и све ће бити јасно. О приватизацији рудника, фиктивном пребацивању радника између ПАВГОРД-а, Рудника угља Миљевина и Србиње-путева писаћу посебан текст наредних дана.
ПАВГОРД је, на сличан начин као сада Алумину куповином потраживања, купио и Шећерану у Бијељини за 10 милиона марака, која такође не ради и ниједан радник нажалост није запослен. Шећерану је претходно, прије ПАВГОРДА, купио и уништио Зоран Ћопић, сарадник нарко боса Дарка Шарића.
Павловић је служио опијело и покојном бијељинском Житопромету, који је купио за 4,8 милиона марака а од њега је остао само име. Нажалост у трци са профитом незаконито је срушен и споменик културе, стари „Ванеков млин“, на чијем челу треба да се гради стамбени комплекс од 50 000 м2 вриједан преко 40 милиона марака.
И у родној Фочи Павловић ради шта хоће, без дозволе је проширио тржни центар и објекте у центру града а заробљене надлежне институције и инспекције су се оглушиле на пријаве грађа.
Радници и возачи камиона ПАВГОРДА недавно су ухапшени у акцији полиције јер су превозили велике количине дроге, а 2008. године у великој полицијској акцији такође су ухапшени радници Павгорда и осуђени на вишегодишње казне затвора због илегалног преласка границе и шверца више од 300 тона кафе те веће количине цигарета.
Такође власти и судови Црне Горе блокирали су имовину компаније ПАВГОРД и власника Горана Павловића у овој земљи јер није измиривао пореске обавезе држави. Члан и функционер СНСД-а Гордан Павловић звани Гоци, близак пријатељ Милорада Додика, покуповао је и бројне хотеле и пропала угоститељска предузећа у Фочи, Гацку и на истоку Српске, захваљујући политичким везама и блискости са Додиком и врхом СНСД-а, а већина објекта не ради или је изнајмљена другим лицима.
Давне 1997. године Гордан Павловић звани Гоци осуђен је правоснажно на 3 мјесеца затвора јер је прекуцавао број мотора на старом очевом камиону, али је након доласка Додика на власт 1998, посебно 2006. године, његова компанија ПАВГОРД, основана у рату 1993. године, доживјела вртоглав успон, и од старог камиона створена је империја и право мало царство захваљујући корупцији, шверцу и политичким везама.
Чињеница да већина фирми које је Гордан Павловић звани Гоци купио уништена и данас не постоји, радници су на улици остали без посла па је страховање запослених у Алумине оправдано. Због тога Влада Републике Српске треба да поништи одлуку о продају потраживања Фабрике глинице Бирач у стечају Павгорду, Нова банка поништи гаранцију, која је издата незаконито, а цијели процес врати у законске оквире, јер Алумина није ничија прћија већ јавно добро свих грађана.
Небојша Вукановић
