Режим системски разара образовни систем Републике Српске, прије свега негативном селекцијом професора, наставног кадрами диркеора школа по партијској линији, најчешће елиминишући најбоље кандидате, а један у низу примјера су и дешавања у Источном Сарајеву. У наставку више детаља у сјајном тексту са странице За правду и ред листе Небојше Вукановића Источно Сарајево..
КАДРОВСКИ ГРОБАРИ ОБРАЗОВАЊА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
Недавна смена директора Основне школе „Петар Петровић Његош“ у Источној Илиџи поново је оголила један од највећих проблема нашег друштва – политичко запошљавање у образовању. Уместо досадашњег директора, који је на тој позицији био као члан Уједињене Српске Ненада Стевандића, постављена је нова директорка, учитељица по струци, али пре свега – чланица СНСД-а.
Овде није реч о томе да ли је бивши директор био савршен или не. Вероватно је био компетентнији од нове директорке, али је и он на ту позицију дошао по страначкој линији. Дакле, проблем није само у једној странци, већ у целом систему који допушта да се школама управља на основу партијске припадности, а не стручности.
Политика мора бити избачена из образовања и медицине. Јасно и недвосмислено – нико ко је био активан учесник избора у последња два изборна циклуса не би смео добити посао у овим секторима. Ако неко жели да се бави политиком, нека напусти образовање или медицину, па нека онда тргује функцијама.
Ко је нова директорка?
Нова директорка, Милица Вуковић, већ је позната у образовном систему Источног Сарајева. Док је била на челу школе „Јован Дучић“, радници су је оптуживали за мобинг, а један судски процес по том питању је и даље у току. Како је могуће да се неко ко има овакву историју уместо санкција награди новом директорском функцијом?
Још један упитан моменат из њене каријере јесте и донација од 180.000 КМ, коју је школа „Јован Дучић“ добила из кабинета Милорада Додика. Ово није мали износ, а у јавности постоји озбиљна сумња да та средства нису транспарентно потрошена. Да ли је ико икада тражио детаљан увид у трошење тог новца?
Дотична директорца је априла 2024 г. скратила часове на пола сата у ОШ Јован Дучић Касиндо, да би стигла са осталим снсд колегама на Додиков митинг у Бањалуку (ткз. митинг против УН резолуције о Сребреници). На питање родитеља због чега су скраћени часови, директорица је рекла да их није брига, да поведу рачуна о својој дјеци.
На овом примјеру видимо да је систем школства подређен опстанку црвене партије и њених кадрова.
Куда иде образовање у Источном Сарајеву?
Образовни систем би требало да буде темељ сваког друштва, али у Републици Српској он се претвара у страначки плен. Уместо да директор буде најстручнији наставник или педагог, он постаје особа са најјачом партијском везом.
Ако се овако настави, образовање ће нам водити људи којима је партијска књижица важнија од знања, а школе ће постати места где се васпитавају будући страначки војници, а не ученици. Ако не повучемо јасну границу између политике и образовања, добићемо генерације младих људи који ће уместо књига учити како се „сналазити“ у животу преко партијских веза.
Повјереништво Источно Сарајево За правду и ред листа Небојше Вукановића
