Горица Додик, кћерка Милорада Додика и власница два ресторана „Агапе“ у Бањалуци, одлучила је да прошири први отворени објекат смјештен у Робној кући „Боска“ у центру Бањалуке. Због тога ће бити измјештен фризерски салон који се налази поред „Агапеа“, који треба да се спусти спрат ниже, а онда ће кренути радови на проширењу ресторана.
Иако тата Милорад у јавности кука како је проблем у угоститељству откако је почела корона, а упркос томе његова ћерка Горица редовно плаћа порезе, доприносе радницима и обавезе држави, изгледа да посао, хвала Богу, добро иде па се проширују капацитети.
Не видим проблем нити нешто лоше у томе што Горица Додик проширује ресторан, нормално је да послује и ради у складу са законом, без обзира ко јој је отац. Вјероватно има неких репрезентација, рачуна и сарадње са Владом и њеним институцијама, али то је за наше друштво нормално.
Њен бизнис је много моралнији и поштенији од оног што ради њен брат Игор који је по очевим ријечима савјетник или консултант у Проинтеру, а који користи свој положај и утицај да набацује Проинтеру преко 150 милиона марака јавних набавки са државом и њеним институцијама.
На крају било би добро да откријемо гдје је нестао Уговор о приватизацији и продаји Робне куће Боска контроверзном србијанском милијардеру Мирославу Мишковићу и Драгану Ђурићу, конзорцијуму Делта-Зекстра, и да сазнамо како је Република Српска оштећена најмање за 10 милиона марака, те каква је у свему улога њеног оца Милорада Додика?
Да ли је он договорио писао у 4 ока, по старом обичају, те препустио „партнерима“ Ђурићу и Мишковићу Робну кућу и договорио пласман обвезница које је купио ИРБ, како би био скривени партнер у цијелом послу и из сјене имао удио у располагању Боске, али можда и новог Тржног центра „Делта“ гдје је, гле случајности, смјештен други ресторан Агапе?
Небојша Вукановић
