Пуно ће наредних дана бити расправе о томе шта је и како требало, гдје је Пикси погријешио, ко је требао да игра на којој позицију, али мислим да је политика кључни проблем и узрок изостанка резултата репрезентације и Фудбалског савеза Србије годинама и деценијама, јер деценијама нема успјеха на великим такмичењима.

Тешко је нагађати шта би било кад би било, али да је Немања Видић постао предсједник Фудбалског савеза Србије и довео младу екипу сарадника професионалаца, својих колега успјешних фудбалере да воде Савез, умјесто што су власти на силу наметнуле старог Ђајића, да буде њихова марионета и на тај начин га понизиле, можда би све било другачије.

Политика је раније смијенила Муслина, који је направио огроман резултат и био први у групи као аутсајдер, довела подобног Крстајића, који је био у кампањи власти у Србији, хвалио политичаре на сваком кораку, како би показао лојалност центру моћи који га је довео и на крају је плаћена скупа цијена јер смо доживјели дебакл. Нажалост нисмо извукли поуке и научили лекцију, Пикси се слика и возика у аутобусу у кампањи, менаџери и политика имају огроман утицај на његов рад и на крају ништа се боље није могло очекивати.

И прије утакмице са Данском писао сам о проблемима у нашем фудбалу и лошем утицају политике на спорт. Нисмо прошли групу, последњи смо на табели и наступ је лош, поново без резултата, јер иако имамо добре фудбалере немамо добар тим. За то је свакако највећи кривац селектор Драган Стојковић Пикси, који је европски плаћен, има годишњу плату од скоро 1,5 милиона евра, али нема игру, резултат и атмосферу у репрезентацији каква се очекује.

Заслужено смо елиминисани, иако је судија могао и морао свирати пенал над Митровићем у финишу утакмице са Данском, јер игра је лоша, свега пар удараца према голу Данаца и један по погодак на цијелом првенству, у последњим секундама меча са Словенијом, је исувише слабо и мршаво. И синоћ је Павловић био најбољи и најборбенији, трудио се и Митровић, враћао до свог шеснаестерца да помогне, већина је одиграла добро, борила се, али недовољно.

Да нешто не штима у репрезентацији било је јасно након пораза и иступа против Енглеза, када је Тадић имао непримјерен иступ и тврдио да је најбољи, што капитен не смије да ради, и тада се јасно видјело да нешто не штима и да атмосфера није добра. Понизио је Пиксија, који би пуно тога требао да научи од Пешића, и других селектора кошаркаша Србије, чији ауторитет је огроман, који прави најбољи тим и без најбољих српских кошаркаша.  Политика се не мијеша пуно у рад селектора кошаркашке репрезентације Србије, и можда је то кључ успјеха.

По мом мишљењу Стојковић након неуспјеха треба да оде и поднесе оставку, јер није испунио очекивања, а не знам зашто Вељко Пауновић, који је постао првак свијета са младом репрезентацијом и постигао огроман успјех, коначно не добије шансу да води А селекцију Србије! Можда се и он не би прославио ако се не би одупро притисцима, јер би имао захтјеве политичара, менаџера, клубова, али би му требало дати шансу и прије свега одријешене руке, јер док год се политика буде мијешала у спорт неће бити резултата.

Небојша Вукановић