Да напади и провокације нису случајни говоре чињенице са терена. Нападач из Невесиња Милија Унковић, који је као одборник ПДП-а некада имао познате слогане „боље Милија него Илија“ и „Је… Илију Гласај за Милију“, прије него што је „преломио“ из опозиције, прешао на другу страну и постао ватрени активиста и присталица СНСД-а који је добио посао у локалној самоуправи у Невесињу као награду за партијски ангажман и вјерну службу од начелника општине Миленка Авдаловића и посланика Илије Таминџије.
И Славко Ћодо, који ме је у више наврата испред Основног суда суда, док сам имао главно рочиште по тужби предсједника локалног СНСД-а уСребрениц, прије двије године добио је 4000 марака од општине Сребреница, док је у њом ведрио и облачио Радомир Павловић, предсједник Општинског одбора СНСД-а!
Пензионер Ћодо, бивши цариник, новац је добио за наводно „самозапошљавање“, а фотографије са његовог профила на друштвеним мрежама, подршка Додику, СНСД-у и режиму, показују да је и он ватрени присталица и активиста режима и владајуће странке.
Невјероватна је случајност да су обојица имала исти вокабулар, о томе да сам издајник и плаћеник, да дијелим и завађам народ, и да су награђивани послом и новцима из буџета од владајуће странке за оданост и подршку Партији.
Чињеница да нико од представника и лидера странака владајуће коалиције данас није подржао приједлог Игора Црнатка да се осуде напади, што значи да их они подржавају, отворено или прећутно, као и да су награђивали нападаче а да се полиција проглашава ненадлежним да их казни и провесуира, показује да ништа није случајно, и да се вјероватно ради о организованим провокацијама са циљем да се изазове моја реакција, а онда у медијима прогласим лудаком, насиликом и психичким болесником, што учестало понављају у режимским медијима у последње вријеме.
Ово је тек почетак, треба бити спреман на све, али нећемо бити глинени голубови, предати се и повући пред насилницима, узурпаторима и провокаторима. Борба се наставља, до коначне побједе!
Небојша Вукановић
