Односи Србија и Хрватске деценијама су лоши, често се препуцавају међусобно Вучић и Вулин са Милановићем и Пленковићем, а све се прелама преко леђа народа и „обичних“ људи са обје стране границе. Влада Хрватске прије неколико дана на сједници је донијела срамни закон о ћириличним споменицима, који је упућен у Сабор, по коме ће се морати уклањати споменици погинулим Србима током рата, јер наводно вријеђају државу, што је невјероватно јер након што се број Срба од 1991. године до данас смањило са 581 000, уз 106 000 Југословена, на свега нешто више од 100 000, изгледа да и мртви Срби сметају, и искрено се надам да ће власти Хрватске ипак одустати од овог контраверзног закона.

Истоврмено власти Србија протјерали су 15 Хрватској држављана, а посебно је срамно што је протјерана млада докторица, која се удала у Србију, има дјецу, породицу и запослена у здравству, јер је подржала студенте и протесте. Ипак власти Хрватске и Србије успио је да уједини Милорад Додик, а не зна се ко се више успиње да га одржи на власти.

Иако је Њемачка стратешки савезник Хрватске деценијама, Пленковић је прећутао и игнорисао одлуку Милорада Додика да из Бањалуке најури и прогласи непожељном њемачку савезну министарку за Европу и климу Ану Лирман, што је невиђени скандал и упркос свему јавно подржао Додика после састанка са Човићем, дајући до знања да је он витални хрватски интерес у БиХ.

Вучић се данас у Паризу састао са француским предсједником Макроном а кључна тема састанка је Милорад Додик. Вучић је новинарима дао изјаву да се не слаже са евентуалним хапшењем Додика, по потјерници која је расписана, те тражи дијалог о томе како да и даље остане предсједник Републике Српске. Претходно је преко свог пријатеља из Емирата, који је на челу Интерпола, излобирао скупа са Мађарима да се не распише црвена потјерница.

Иако међусобно имају лоше односе, Пленковић и Милановић, Вучић и Вулин, воде трку ко ће урадити већу ствар за Додика, јер им одговара неко ко се бори за њихове интересе, од Пељешког моста, предаје Јасеновачке грађе, послова на гасификацији у Броду, које је дао Чермаку, борбе за трећи ентитет и других концесија Хрватској, до угља који се Гацка до Приједора копа и вози у Обреновца, предаје електро-енергетског сектора у руке Србији, сумњивих трансакција и других уступака које је дао Србији. Док год Република Српска има новца у буџету, рудна богатства, јавно добро и ресурсе које предаје другима, за политичку подршку и заштиту, док год буде радио за туђе интересе, умјесто за наше, Додик ће имати подршку на многим странама.

Довољан је податак да је руском олигарху Сердарову Влада Републике Српске пребацила 30 милиона евра у вријеме кад је Додик био у Москви, за 7 минута састанка са Путином, да се може процијенити колико нас коштају његова подршка, лобирање и „дипломатија“, о доларима према Израелу и Америци да не говоримо. Ваљда народ, иако збуњен сталним медијским спиновима, напокон схвати како ствари стоје и функционишу, престане давати подршку оном који нас уништава и продаје, јер нас сваки дан агоније и његове власти скупо кошта.

Небојша Вукановић