Терор режима се наставља у најбруталнијем облику, а у толиком су страху шта ћу да кажем да су морали физички да ме уклоне из сале како би ме спријечили да говорим, јер ни 10 минута истине не могу да издрже да им је саспем у лице. Од самог уласка у скупштинску салу, кад ме је Додик мршкао, говорио бриши и губи се на пар метара од Чубриловића који се правио да то не чује, до срамног одузимања ријечи и избацивања мимо Пословника, јер члан 140. јасно каже да се ријеч може одузети само док се говори, не престају провокације и терор већине, покушају да ме на силу елиминишу јер знају да је једна моја дискусија довољна да их потопим и анулирам више сати испразне приче.

Све ово данас је један велики игроказ како би се прикрила капитулација режима и понижавање Народне скупштине Републике Српске и осталих институција. Најбољи доказ томе је да ми је Додик све вријеме показивао средњи прст а Жељка аплаудирала уз осмијех те подругљиво скандирала „правда за Вукана“… Дно дна, надам се да не можемо дубље потонути, а јасно је да је Шулић био на задатку и да се чекао миг да ме одстрани.

Погледајте краћи видео прилог о избацивању са сјендице, што је први пут у историји да избаце неког посланика, те дешавањима иза кулиса и мимо камера.