Колико је била насушно потребна и неопходна нова снага на политичком небу Републике Српске, која је произвела нове политичаре без којекаквих политичких академија, већ је произашла управо из “обичног” народа, најбоље говори чињеница да власт на све начине жели да нам “подапне ногу”.

Потпредсједник Денис Шулић очигледно од силних обавеза и пријема студената бањалучког Правног факултета, пред којима је искористио сваку прилику да им објасни како не треба да се угледају на Небојшу Вукановића, није стигао да се консултује са осталим колегама из Народне скупштине Републике Српске, па је јутрос дао једну контрадикторну изјаву.

Из службе НС РС нас убјеђују да имају вишка запослених, те да ће они додијелити секретарицу и возача Клубу “За правду и ред”, те како није нормално да имамо свог човјека од повјерења, већ да су сви запослени професионалци.

С друге стране, Денис Шулић каже како је он ипак запослио свог возача када је ступио у марту 2020. године на мјесто потпредсједника, јер како каже тада није било довољно возача.

Подсјетићу и једну а и другу страну да је у том моменту НС РС бројала седам клубова посланика, док ће у новом, 11. сазиву према броју изабраних посланика НС РС бити богатија за два клуба, односно биће формирано чак девет клубова посланика, а можда чак и десета уколико двије групе посланика НПС и СПС направе заједнички клуб, што не би било први пут да двије странке направе фузију и сачине један клуб усљед недостатка броја посланика (минимално четири посланика формирају клуб).

Гдје се, забога појави тај вишак?

Никаква друга порука осим “Ни зрно жита непријатељу” не може се прочитати из њихових саопштења, а уколико, као и сви остали, не добијемо оно што нам припада – срдачно ћемо се захвалити и наставити борбу.

Може се рећи да смо навикли да гдје год се појавимо ступају на снагу нова правила, па смо тако први пут у историји локалне самоуправе Републике Српске били у ситуацији да радимо pro bono, јер нам је укинут одборнички додатак у требињској Скупштини, а свакако да смо показали да нам њихове опструкције само дају вјетар у леђа.

Велика је част да баш нас детектују као највећи проблем и да се у складу с тиме и понашају, а ми смо свакако навикли на герилску борбу, тако да нам оваквим потезима само храните его.

Нека буде борба непрестана, а ко се задњи смије – најслађе се смије!

Ђорђе Вучинић