О како је лијепо видјети симбиозу Бањалуке и Сарајева, слике радости, среће и угодне сарадње. Иако су до јуче једни на друге бацали дрвње и камење, договор око подјеле плијена, власти и функција донио је сасвим нову димензију, и више се не гледају преко нишана, како рече Нермин Никшић код Мате Битанге у Телерингу, већ су постали партнери а дружења су свакодневна.
Не тако давно, до назад неколико дана и седмица, Додик је за Конаковића био шизофреничар који земљу води у амбис, био је тобоже спреман да узме пушку у руке и брани БиХ од најцрњег сценарија, а није се устручавао да због Додика нападне и предсједника Србије Александра Вучића, министра Вулина и друге јер је његов нови јаран лоше говорио и вријеђао Бошњаке.
Ни Додик није остајао дужан, па је преко свог „твитера“ налога и режимских медија нападао Конаковића, тврдио да је некакав „дувач у муслиманску тикву и муслимански екстремиста који искривљује слику о прошлости, политичар без идеја и програма..“
Ипак чудо се десило, хвала Богу и шућур Алаху, па је Конаковић умјесто муслимана са шупљом тиквом постао партнер са програмом и визијом. Нови Савјет министара БиХ састављали су у Лакташима док су гледали кошаркашку утакмицу Додиковог приватног клуба Игокее, како то и приличи озбиљним државницима.
Ако се по јутру дан познаје, и ако га некако успију и саставити, током тајмаута и полувремена, могао би бити чак лошији Савјет министара од актуелног Зорана Тегелтије, који је пробио дно и оборио све црне рекорде.
Иако је превртљив и неискрен, Бакир је бар имао мало достојанства, и није пузао од Мостара до Лакташа, трчкарао за Човићем и Додиком за мрвице власти и говорио „прими ме, прими ме“ као Никшић, Конаковић и остала сарајевска осморка.
Иако је Жељка Цвијановић прије неколико дана најавила да ће предводити делегацију Босне и Херцеговине која путује у Тирану, на самит Европске Уније и Западног Балкана који ће се одржати у Албанији, Узурпатор и даље покушава одглумити некаквог лажног Србенду и великог патриоту па ће скокнути до Београда и састати се са Вучићем да тобоже добије зелено свјетло за одлазак на Самит, иако је већ све договорено, али је због јавности неопходно извести представу.
У знак великог помирења можда би био ред да Додик са собом и свитом поведе и Конаковића у Београд, ако није велика гужва у авиону, да Конаковић приупита Вучића смију ли Бећиревић и Комшић до Тиране, ако се Жељка Цвијановић случајно предомисли, а онда са Додиком скупа продужи до Загреба и Милановића, потврђујући покорност и Загребу након Београда.
Што лидере Бошњака више газе, понижавају и вријеђају, не политичаре који то често заслужују већ цијели народ, износе увреде о сапуну за Бошњаке, хоџама које арлаучу те губитку љепоте Сарајева због великог броја џамија и мунарета, то су лидери Бошњака бољи и питомији, више цијене оне који их вријеђају, а презиру и забијају нож у леђа онима који су коректни, желе нормализацију односа. Остаје да се види гдје ће их тај мазохизам и подаништво са једне, те некоректан однос са друге стране, на крају одвести. Ако се по јутру дан познаје нема сумње да ће „осморка“ врло брзо својим понашањем изазвати гњев својих бирача које су изневјерили.
Небојша Вукановић
