Недавно сам писао о томе како је злоупотребама положаја, утицаја и политичке попечитељ и министарка, боље рећи грибар просвете и културе, Наталија Тривић, по занимању конобарица-посластичар постала доцент на Академији умјестности Универзитета у Бањалуци. Прочитајте анализу и примједбе универтитетског професора, којима је до краја огољена најуспешнија конобарица Републике Српске..

– АКАДЕМИЈА УМЈЕТНОСТИ УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

Бања Лука, 22. 7. 2022.

ПРЕДМЕТ:

Примједбе на извјештај комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање наставника из уже умјетничке области Продукција

Поштовани декане и продекани Академије умјетности,

Желио бих да овим путм уложим одређене примједбе на Извјештај Комисије о пријављеним кандидатима за избор наставника у звање из уже умјетничке области Продукција. Извјештај је објављен на сајту Универзитета у Бањој Луци дана 15. 7. 2022. године.

Примједбе се тичу бодовања четири рада канидидата др Наталије Тривић, наведено у рубрици Научна дјелатност кандидата. По мом увјерењу, а након детаљне анализе као и консултација са колегама, сматрам да ови радови нису адекватно бодовани према Правилнику о поступку и условима избора наставника и сарадника на Универзитету у Бањој Луци . У наставку дајем образложења и молим вас да их схватите добронамјерно.

Рад бр. 1.

Trivic, N. (2022). Characteristics of Political Communications in New-Media Environment: Campaign for Presidential Elections in the Republic of Srpska/B&H 2018, Media Dialogues, Vol. 15 No 2, pp 25-49.

Комисија је овај рад сврстала у категорију оригинални научни рад у научном часопису међународног значаја који носи 10 бодова.

Мислим да је ово напречац донијета одлука , с обзиром на то да ауторка, свјесно или несвјесно, није представила неке основне податке које су „sine qua non“ за емпиријско истраживање оваквог типа. Као прво, ауторка није објаснила како је изабрала испитанике за своју анкету, односно какав је начин узорковања (осим што каже да су изабрани на добровољној основи – али то се ваљда подразумијева). Вјерујем да ауторка зна да у друштвеним наукама постоје узорци који су засновани на теорији вероватноће и они који нису (у обе групе имамо више подврста). Али у овом раду нема те информације (а која је у анкетним истраживањима некад и пресудна за резултате). Као друго, ауторка нема хипотезу, односно не каже шта тачно доказује у истраживању. Као треће, у списку литературе имамо само 6 научних и стручних радова. Довољно за студентске радове на другој и трећој години факултета, али не за једна научни рад. Као четврто, нема демографских података о испитаницима (доб, пол, школовање…). Као пето, резултати анкете и анализе садржаја уопште нису синтетизовани у закључку… Рад има још доста пропуста, али и чак и ови наведени толико су велики да нје јасно како су промакли ауторки, а сигурно да не би могли промаћи ниједном озбиљном рецензенту, па се једино може закључити да овај рад нажалост није прошао неку озбиљну рецензију. Тешко је рећи да ли је ријеч о пропустима ауторке или рецензената, али то није прихватљива пракса у научним часописима међународног значаја. Предлажем да се овај рад не бодује.

Рад бр. 2.

Тривић, Н. (2022). Улога технологије у заштити и доступности културног насљеђа Републике Српске, Зборник радова Факултета драмских уметности, бр. 41, Факултет драмских уметности, Београд.

(Н.Б. У извјештају комисије дошло је до омашке у називу рада, тј. пише : „Заштита и доступност културног насљеђа Републике Српске кроз призму технолошког развоја).

Комисија је рад сврстала у категорију оригинални научни рад у научном часопису националног значаја и дала 6 бодова.

И у овом случају сматрам да категорија оригиналног научног рада не одговара садржају овог рада, превасходно зато јер тема рада није у домену науке него једне стручне области, наиме заштите културног насљеђа у устаноавама културе. Као што се може ишчитати из сажетка и интегралног текста, ауторка се бавила утврђивањем у ком степену је извршена дигитализација културног насљеђа Републике Српске и фактора који ограничавају дигитализацију. То је доста корисно, али рекао бих, просто истраживање , какво иначе спроводе студенти, новинари и разне стручне службе обављају интервјуе са надлежним особама, прегледају легислативу и пребројавају грађу…

Зато сматрам да овај рад не треба бодовати као научни рад, јер једноставно нема научног доприноса. Може се бодовати као стручни рад у часопису националног значаја, из категорије 22. Правилника или нека друга категорија.

Рад бр. 5.

Тривић, Н. (2019). Медији и комуникацијска (р)еволуција, Политеиа, Вол. 9 Но. 18, 115-135.

Комисија је овај рад сврстала у категорију оригинални научни рад у научном часопису међународног значаја и дала му 6 бодова.

Ова категоризација је такође упитна, прије свега из разлога што ауторка износи идеје које су већ општепознате, и то не само у студијама медија, него и много шире. Кроз готово цијели рад, она говори о томе да је интернет интерактиван медиј а то је нешто што знају не само сви научници и стручњаци, него сви људи који користе неку друштвену мрежу, блог, комнентаришу на порталима… Понављају се општепознате ствари: да традиционални медији имају једносмјерну комуникацију, а интернет омогућава интерактивност публике у комуникацији; да публика више није пасивни прималац информација, већ је активни учесник у комуникацији и томе слично… Након тога пише о медијској конвергенцији, такође једној општепознатој појави. Моје мишљење је да овај рад није ни по чему оригиналан нити научан. То наравно не значи да је безвриједан, али у њему нема нових научних сазнања.

Из предочених разлога мишљења сам да ни овај рад не треба да се бодује као оригинални научни рад, него као стручни рад у часопису националног значаја, из категорије 22. Правилника, или као нека друга слична категорија.

Рад бр. 6

Тривић, Н. (2015). Маркетиншко обликовање јавних телевизијских сервиса, Актуелности, Но. 35, 8-62.

Комисија је и овај рад сврстала у категорију оригинални научни рад у научном часопису међународног значаја и дала му 6 бодова.

По мом скромном мишљењу, и овдје је у питању прецјењивање значаја рада. Не разумијем зашто је комисија одлучила да се овај рад оцјени као научни, јер мислим да то није, како због саме теме, тако и због структуре. Први дио рада је препричавање маркетиншких концепата из пар уџбеника маркетинга. Други дио је анализа пословања Радио-телевизије Републике Српске (по моделима PEST и SWOT). Трећи дио је ауторким приједлог маркетинг стратегије за РТРС (по њеном мишњењу јавне телевизије треба да заснују свој рад на маркетиншким приниципима. Научни радови једноставно немају овакву структуру и не баве се нуђењем пословних савјета и стратегија.

Предлажем да се стога ни овај рад не бодује као научни рад, него можда као стручни рад, у часопису националног значаја, из категорије 22. Правилника.

Љубазно молим комисију и надлежна тијела Академије да размотре ове примједбе и поново изврше бодовање горе наведених радова. Желим да напоменем да ово није нипошто критика уважених чланова комисије. Како сам могао да видим из њихових референци, они су сви професори из умјетничких дисциплина (продукција, сценарио) и зато бих предложио да се за бодовање научних радова ангажује доцент или професор из друштвених наука или да се радови уопште не бодују, него само поброје.

Такође желим да истакнем да ово није захтев да се поништи избор у звање. Пошто се избор у звање доцента се врши у домену умјетничке области, а не научне области, бодовање научних радова вјероватно неће утицати на одлуку о избору у звање. Али, сложићете се, ипак негативно утичне на углед и научни интегритет Универзитета у Бањој Луци, нашег најстаријег универзитета у Републици Српској.

Анонимни професор

П. С. Молим вас да уважите моје примједбе иако нисам открио свој идентитет. Мислим да је ипак суштина важнија од форме.