palpal

Дан Републике, дан после

Свако друштво снажно је онолико колико су јаке институције и њене најслабије карике. Нажалост Република Српска није правна држава, у њој нема слободе говора, владавине права и правде за грађане, посебно не за обесправљене, понижене и сиротињу. Број становника такође је један од најбољих показатеља стања у неком друштву, а чињеница да народ, прије свега млади, масовно одлазе, боље рећи бјеже из Републике Српске, не само због недостатка посла и живота достојног човјека већ не желе да се понижавају за мрвице, не желе да живе у друштву изврнутих вриједности, анархији и тоталитарном друштву у коме све одлуке доноси један човјек или мала група људи.

Здравствени, пензиони и образовани систем, који чине стубове једног друштва, су на кољенима, а у Српској је извршена дубока подјела на бројну и обесправљену сиротињу, која једва преживљава на ивици и бори се за голу егзистенцију, те мали број ултра-богатих људи, углавном хуља, политичара и тајкуна, част изузецима, који су се обогатили захваљујући корупцији, политици, приватизацији и кулучењу сиротиње.

Маћехински однос власти према онима који су поднијели највећу жртву и који су најзаслужнији за стварање Републике Српске, демобилисаним борцима, ратним војним инвалидима и дјеци погинулих бораца, уз стотине гладних који чекају оброк у редовима испред јавних кухиња у Бањалуци и широм Српске, су лакмус папир који говори више од хиљаду ријечи. Никакве параде, бакљаде, колоне возила са српским заставама, популизам, велике изјаве, награде и плакете не могу прикрити биједу, апатију и очај која је свугде око нас.

Када се из корјена промијени однос власти према свом народу, када буде истинске слободе и правде, када брига о обесправљену, сиромашним, болесним и пониженим буде примарма активност, када се новци из буџета умјесто намјештања тендера привилегованим дворским фирмама и тајкунима, луксуз, возила, зграде, софтвере и глупости буду усмјеравале у развој, отварање радних мјеста и усмјерене онима којима је помоћ најпотребнија, вратиће се вјера да жртва није била узалудна и да овај простор може бити мјесто угодног живота за све а не само за привилеговане.

Судећи по великим изјавама и новим обећањима о самосталности, лажни Отац нације се добро опоравио, хвала Богу, баш како сам и предвидио да ће од Дана Републике поново почети по старом, серије испразних прича, најава и обећања које треба да изазову ланчане реакције и скрену пажњу са иконе и других афера. Поновне најаве референдума и самосталности Српске, у овом тренутку, кад се мијења власт у Америци и када међународне околности никако не иду на руку Републици Српској, један је у низу сулудих потеза који показују колико су власти неодговорне и шизофрене, спремне да жртвују народ и Српску због једног човјека, неколико јефтиних дневних политичких поена. Умјесто великих прича, најава и јефтиних представа за јавност, нама је потребан корјенит заокрет, професионализација и враћање повјерења у институције, правда, ред, слободе политичког дјеловања, праведнија расподјела, брига о младима и популација, заустављања исељавања и других негативних тенденција, слободних медија и максималног поштовања људских права, слободе говора и истинску демократија.

Цијелим овим просторима потребна је катарза и заокрет, треба поштовати све жртве али треба престати са ширењем мржње и жеље за осветом, која ће нас само вратити у нову спиралу страдања ако се не опаметимо и почнемо са живимо као људи, поштујемо и чувамо једну друге, учимо на грешкама и прошлости, успоставимо правну државу.

Надајмо се да ћемо Дан Републике наредне године прославити у потпуно другачијим условима и атмосфери, да ће се ствари из корјена промијенити и вратити нада људима у боље сутра.

 

Небојша Вукановић