palpal

Дан побједе и сулудо провоцирање Русије од стране Комшића и Бакира

Сламање највећег зла у историји свијета, Хитлера, Вермахта и фашизма 9-ог маја 1945. године уласком Црвене армије у Берлин и падом Рајхстага, један је од највећих, ако не и најважнији датум у историји човјечанства. Русија и Совјетски савез поднијели су највећу жртву, преко 27 милиона погинулих војника и цивила, дали кључан допринос сламању нацизма и фашизма, и свијет то мора поштовати.

Жао ми је недужних људи који страдају у Украјини, као и у Ираку, Сирији и другим жариштима широм свијета, надам се да ће сукоби и страдање ускоро престати, али је срамно, дрско и недопустиво  што данас, 77 година након капитулације Вермахта и Њемачке, британски министар одбране Бен Валас, и многи други, предсједника Путина и Русију називају фашистима и пореде са Хитлером. То је велика увреда, не Путина, већ велике жртве коју је дао руски народ, а посебно је срамно што је изговорена на Дан побједе.

Ружно је што поједини домаћи политичари, умјесто да раде свој посао и након деценија проведених на власти ријеше бар неки од стотина нагомиланих проблема, покушавају да придобију неки јефтини политички поен на крви несрећних људи који страдају у Украјини.

Тако су на Дан побједе улицама Сарајева прошетали Себија и Бакир Изетбеговић, те чланови Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, који је отворено провоцирао Русију изјавама да БиХ треба донирати оружје и муницији Украјини. Кловн Комшић подсјетио ме је на црногорског краља Николу који је 1904. објавио рат Јапану пружајући подршку Русији, шаљући Лекса Саичића у далеку Манџурију да са неколико војника брани част савезнику, али је трагично што посљедице опасних ријечи могу имати трајне и велике посљедице.

Комшићу, Џаферовићу и Изетбеговић би било паметније да размисле како да прикупе и врате 98 милиона евра дуга за природни гас, без камата, који је ГАСПРОМ и Русија испоручила Сарајеву током рата од 1992. до 1995. године и омогућила Сарајлијама да преживе хладне зиме, и ако већ не знају рећи хвала, онда би требали имати толико пристојности да не провоцирају и не пријете Русији ћорцима.

Сулуда и лицемјерна политика, која не види агресију и страдање народа у Сирији, Ираку, Либији или Јемену, непотребно провоцирање Русије пријетњама да ће се слати оружје Украјини и непотребно мијешање у дешавања у Украјини могу довести до тога да Руси на почетку зиме повећају драматично цијене и престану са испорукама гаса, и да се стотине хиљада људи смрзава и испашта због сулудих изјава политичара који покушавају на крви недужних у Украјини придобити који јефтини политички поен пред изборе. Водити земљу значи имати одговорност за сваки потез и изговорену ријеч, а не млатарање пред микрофонима како би порастао тренутно рејтинг, не размишљајући о посљедицама.

Кад год је парада у Москви и Дан побједе увијек се сјетим свог покојног оца Анђа, јер је он живио за 9-ти мај и дан када ће гледати велику параду Руске армије на Црвеном тргу у Москви, уживати у сваком кораку и покрету, војној техници и војницима који марширају стројевим кораком. Тај осјећај среће и испуњености је неописив.

Слава Русији и армији која је поднијела велику жртву како би се свијет ослободио нацизма и фашизма, ужасних логора и страдања народа, какав се није видио до појаве Хитлера, његових слугу, сателита и савезника, а најоданији и последњи савезник била је злогласна Независна Држава Хрватска и Анте Павелић, која је пружала отпор и дуже од Нијемаца, до 15.5.1945. године.

 

Небојша Вукановић