palpal

Да се Крцун и Ранковић устану па виде Осмицу и УДБУ данас

Иако злогласна јер је прогонила, хапсила и убијала бројне недужне људе, некада је ОЗНА и УДБА била озбиљна служба и организација која је сијала страх и трепет у народу, контролисала све сегменте друштва а њеним распадом и подјелом на републичке Службе државне безбједности почео је и распад Југославије.

Ма шта о њима мислили јер су били опасни, индокринирани, кршили људска права и слободе грађана, Ранковић, Крцун, Капичић и други челни људи Службе до Станета Доланца били су озбиљни играчи који су знали свој посао, и могу замислити шта би сада рекли да могу да устану и виде своје недостојне насљеднике, попут Осмице. Да не кажем шта би рекао да се устане Друг Стари, који се играо са Крцуном и Ранковићем као фигурама.

Афере у највишим правосудно-обавјештајним круговима Босне и Херцеговине настављају да се нижу, и усудио бих се рећи, више никог и не изненађују. Ипак, коме није жао одвојити или узалудно потрошити сат и по времена да преслуша „тајне“ снимке објављене на порталу Дневног аваза, можда би се могао и изненадити, прије свега, начином комуникације и атмосфером у којој разговарају први човјек Обавјештајне службе Босне и Херцеговине -ОСЕ Осман Мехмедагић звани Осмица, преторијанац некад Алије сад Бакира Изетбеговића, и још увијек главна државна тужитељица Гордана Тадић, те њена пудлица, руководилац ПОK-а (Посебног одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у Тужилаштву БиХ) Озренка Нешковић.

Овдје је важно истаћи да је Мехмедагић недавно хапшен и ослобађен због своје факултетске дипломе, или боље речено диплома, да је Тадићка разријешена дужности у дисциплинском поступку који се против ње води, а да Нешковићевој ускоро истиче мандат на позицији замјеника тужитељице и фактички другог човјека Тужилаштва БиХ, али да сви и даље обављају наведене функције.

Снимци су објављени и достављени како је наведено на Авазовом порталу, маилом иза кога стоје поштени и потлачени упосленици ОСА-е, а наводи се како је разговоре тајно снимао Осмица. Без намјере да се бавим истрагом ко је и како снимао разговоре, не дјелује ми логично ово образложење, јер се на снимку уочава да Осмица долази у канцеларију главне тужитељице, те како исту на крају и напушта, испраћен од тужитељица у необавезном и шаљивом тону. Значи, из презентованог снимања, помоћу телефона или неког преносивог уређаја није могао извршити он, већ само нека од тужитељица, или се, по другом сценарију, ради о озвученим просторијама државног тужилаштва. Уколико су просторије Тужилаштва БиХ озвучене, поставља се питање по чијем налогу, те колико је у таквим условима уопште могућ нормалан рад тужилаца, али и ко на такав начин врши увид у њихов рад, рад сарадника и инспектора у тужилаштву, исказе свједока, заштићених свједока, жртава, извора…

Посебно је питање како је могуће да овакав снимак заврши у јавности. Само ове околности веома су озбиљан разлог за истрагу и процесуирање, јер је неовлашћено прислушкивање кривично дјело за које се може изрећи казна од чак 5 година затвора.

Још спорнији од чињенице ко је кога и у које сврхе снимао, је садржај самих разговора. Прво, Осман Мехмедагић без блама долази да интервенише за предмет који се води против њега, интерпретирајући поступак провјере властите факултетске дипломе као удар на службу, односно институцију којом руководи, а што је веома честа појава код овдашњих руководилаца на свим нивоима.

Осмица се на снимку жали на истражне радње које проводи тужилац Олег Чавка, при чему кроз разговор провлачи тужитељицама да је упознат како се по правилнику предмети не смију ручно додјељивати већ их треба додјељивати систем, али и да нису извршене безбједносне провјере запослених у Тужилаштву, а што у коначници и јесу разлози због којих ће Тадићка касније бити разријешена дужности. У наставку разговора Осмица излаже и како за тужиоца Чавку има инкриминишућа сазнања, од телефона које је изузимао из доказног материјала, до састајања са појединим бизнисменима и безбједносно интересантним лицима, кога је истраживао, гдје су се и шта договарали, те како наведени тужилац упада у мјере и истражне радње које се раде још од 2011.

Признаје и да је тужилац 7 година имао на располагању средство за тајно снимање, које му је управо његова Агенција уступила. Замјера тужиоцу што користи инструменте тужилаштва у поступању против њега, те се позива се на свој интелект, професију и струку, што у наведеном контексту заиста звучи и иронично, да не кажем трагикомично. Осмица такође тужитељицама износи и сазнања како државни тужиоци међусобно уцјењују једни друге изношењем информација у јавност, те како „посушују предмете“.

Овдје свакако ваља напоменути и да је тужилац Чавка вишеструко компромитован већ годинама, али опстаје и има статус једног од најоданијих и најпослушнијих људи Гордане Тадић. Заиста у цијелом контексту приче нема се коме држати страна, све је ово од зла оца и горе мајке, како се каже у народу.

Умјесто да реагују са жељом да се описана понашања хитно истраже и процесуирају, на изнесене тврдње главна тужитељица се углавном снебива и запрепашћује над закулисним радњама, уз упорне тврдње како она ни о чему нема појма. Нешковић пак налази оправдање у томе што је мало Сарајево, а мала је и Босна, па да 90% људи, ето тек тако, може упасти у мјере. Иако није млада, а није ни неискусна, како сама изјави, њој су неке презентоване ствари научна фантастика. Мени лично, на научну фантастику највише су личиле хорске изјаве, да не кажем слаба глума руководећих тужитељица, како сваки тужилац ради свој предмет и како оне не врше никакав увид у њихово поступање, те да не говоре својим тужиоцима шта ће радити.

Мехмедагић је у разговору изнио и сумње да се Далида Бурзић бавила рекетирањем, а умјесто да затражи више детаља и званично достављање информације како би се исте могле провјерити, Озренка Нешковић му говори немој ми то причати, судија је, колегица, не желим то да слушам, те касније поново упозорава да се не прича о Далиди.

Мехмедагић у неком моменту изјављује да нигдје нема више рекета него у суду и тужилаштву, те предлаже да се ради мало већих, јачих предмета, јер кад се гледа изгледа као да је рад на корупцији стао. И ту долазимо до онога што је мени највише запарало уши, а то је изјава Озренке Нешковић, замјенице главне тужитељице и руководиоца Посебног Одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у Тужилаштву БиХ, која каже да борба против корупције није стала, али да ће је мало „заколутати“, јер „фали мало меса народу“, уз напомену да је то средња корупција, а висока се не може радити!!!

На то се надовезује Осмица који изјављује да они раде и средњу да би само мало дали народу да се нешто ради!!! Заједнички констатују да кад крену радити, то мора бити зихерица! Изгледа да од тада, а претпоставља се да је разговор вођен некад у љето 2019. ту зихерицу, око које би сви били сагласни, нису пронашли.

Из цијелог разговора је видљиво колико цијели овај скуп мучи писање медија. Сви су свјесни проблема цурења информације, јер како кажу, прије него што крене акција о њој могу читати у новинама.

Посебно се спомиње рад новинара Авде Авдића, за којег Мехмедагић потпуно непримјерено тврди како га је „набио ногом“, те упозорава тужитељице да се исти бави јавним набавкама у Тужилаштву, посебно репрезентацијом у одређеним угоститељским објектима.

На крају тужитељица Тадић закључује да је дошло вријеме да се неке ствари смире, ријеше и поравнају. Са ове временске дистанце дјелује да су ипак ескалирале.

Али ако потрошите сат и по свог живота преслушавајући ове снимке, морате се још једном запитати гдје ми живимо, и коме смо дозволили да нас води. Махалски, веома низак и примитиван начин комуникације међу актерима снимка, који представљају сам врх правосудног и обавјештајног система земље, незаконито снимање, објављивање, директне и индиректне пријетње, инсинуације, манипулације и недвосмислена изјава руководиоца ПОK-а да се висока корупција не може радити, а на коју изостане било каква реакција су застрашујуће, али и само још једна потврда оног што упорно истичем, а то је да није довољно промијенити власт већ се мора мијењати комплетан систем.

Да ли ће на изнесено реаговати неко од правосудне заједнице, остаје да видимо, али све што се догађа није само показатељ немоћи већ капитулације правне државе, која је умрла јер су је издали и продали недостојми и корумпирани на врху система.

 

Небојша Вукановић